Kompletna rekonstrukcija donje i gornje vilice sa implantima u Americi košta i do 120.000 dolara, a kod nas 10.000 evra. Od razlike u ceni može da se kupi stan u Beogradu. U našoj zemlji mnogi se danas i ne sećaju kako je to ići kod državnog zubara, ali ako se najava ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić realizuje, imaće priliku od sledeće godine da u domovima zdravlja vade ili popravljaju zube ili čiste kamenac. I za to će im biti potrebna samo overena zdravstvena knjižica. Dr Srđan Cvejanović, vlasnik ordinacije u Beogradu koju je 1982. godine otvorio njegov otac doktor Nebojša Cvejanović, pionir privatne prakse kod nas, smatra da su to odlične vesti, da takva praksa i treba da postoji za one koji nemaju sredstava, ne žele ili nemaju potrebu za zahtevnijim uslugama stomatologa. Naravno, kako kaže u razgovoru otvoreno pitanje je kako će se ova odluka primeniti.
Smatra da je tužno što je državna služba bila ukinuta tolike godine, što je devastirana, ali da je pitanje, ako izostanu ulaganja, kako će sve izgledati u praksi. Sive plombe i vađenje zuba bez anestezije u 2023. godini jednostavno nemaju smisla. Zbog toga, reč je o odluci koja zahteva dosta investicija od strane države kako bi bila sprovedena kako treba.
"Državna služba nikada nije ugrožavala, niti je imala uticaja na privatnu praksu. Ovo je zapravo dobra vest za našu zajednicu, da sve više ljudi može da zaleči i tretira primarne dentalne probleme. Ali, nikada se u državnoj praksi nije, niti će se raditi stomatologija na nivou i kvalitetu kao ona od koje živi privatna praksa. Od samih početaka privatna praksa je okrenuta ne samo ka prevenciji nego i ka estetici. Odavno koristimo bele plombe, bezmetalne krunice, najkvalitetniju protetiku i radimo kompletnu rekonstrukciju gornje i donje vilice. Zapravo, privatna praksa velikim delom živi od dentalnog turizma", objašnjava Cvejanović. Na pitanje ko im najčešće dolazi, doktor kaže da je to u 90 odsto slučajeva dijaspora, ljudi sa ovih prostora koji rade u inostranstvu. Stranci su retkost, a ključna je preporuka.
"Srbija nije u Evropskoj uniji, ne postoji osiguranje, drugačije poslujemo, nema refundacije troškova i Evropljani češće idu u Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku. Tačno se zna ko gde ide, dakle gde leče zube pacijenti iz određene razvijene zemlje. Recimo, Austrijanci idu u Mađarsku, Nemci u Poljsku, Italijani u Hrvatsku, Amerikanci u Meksiko, nama dolaze naši. Ne isplati se da ljudi putuju zbog plombe, ali kada su veće intervencije u pitanju onda se štedi i dolazi kod nas. Usluge koje najčešće radimo su holivudski osmeh, što je zapravo rekonstrukcija obe vilice navlakama, i all on 6, to jest kompletna rekonstrukcija donje i gornje vilice sa implantima. Našima se isplati da dođu i iz Amerike, jer jedna rekonstrukcija all on 6 za obe vilice tamo košta od 80.000 do 120.000 dolara, kod nas 10.000 evra. Od razlike u ceni može da se kupi stan u Beogradu", slikovito objašnjava sagovornik, ističući da nije razlika u ceni zbog lošijih materijala, nego jednostavno cene usluge koja je kod nas na takvoj skali.
Za otvaranje ordinacije minimum 10.000 evra
Zaposlenje stomatologa u državnom sektoru je godinama ograničeno, a najava o povratku u domove zdravlja je dobra vest najviše za one koji završavaju studije, jer otvaranje privatne prakse dosta košta.
"Otvaranje ordinacije košta od 10.000 evra po zubarskoj stolici. Ali, kada se pominje otvaranje ordinacije u Evropi, ne kupuju se prostor i oprema, kupuju se zapravo kartoni pacijenata", kaže dr Cvejanović i navodi da ne može tek tako da se otvori praksa kao kod nas, već su stvari sistemski isprojektovane.
Na jednog stomatologa - 4.747 stanovnika
Prema poslednjim podacima, na Stomatološkom fakultetu u Beogradu diplomira 150 doktora po godini, a fakulteti u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici, kao i privatni fakulteti, takođe iškoluju veliki broj zubara. Prošle godine u domovima zdravlja u Srbiji radila su 1.404 zubara, a statistika navodi - na jednog stomatologa "ide" 4.747 stanovnika.U 2022. godini u domovima zdravlja, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", bilo je 735.058 pregleda. Podaci pokazuju i da je bilo 577.702 plombiranja, 830.901 hirurška intervencija, 40.873 protetskih radova, 344.448 ortodonskih radova, kao i 284.850 lečenja mekih tkiva.
BONUS VIDEO
(Mondo/Politika)
Na pitanje ko im najčešće dolazi, doktor kaže da je to u 90 odsto slučajeva dijaspora, ljudi sa ovih prostora koji rade u inostranstvu. Stranci su retkost, a ključna je preporuka.
„Srbija nije u Evropskoj uniji, ne postoji osiguranje, drugačije poslujemo, nema refundacije troškova i Evropljani češće idu u Hrvatsku, Mađarsku, Poljsku. Tačno se zna ko gde ide, dakle gde leče zube pacijenti iz određene razvijene zemlje. Recimo, Austrijanci idu u Mađarsku, Nemci u Poljsku, Italijani u Hrvatsku, Amerikanci u Meksiko, nama dolaze naši. Ne isplati se da ljudi putuju zbog plombe, ali kada su veće intervencije u pitanju onda se štedi i dolazi kod nas. Usluge koje najčešće radimo su holivudski osmeh, što je zapravo rekonstrukcija obe vilice navlakama, i all on 6, to jest kompletna rekonstrukcija donje i gornje vilice sa implantima. Našima se isplati da dođu i iz Amerike, jer jedna rekonstrukcija all on 6 za obe vilice tamo košta od 80.000 do 120.000 dolara, kod nas 10.000 evra. Od razlike u ceni može da se kupi stan u Beogradu”, slikovito objašnjava naš sagovornik, ističući da nije razlika u ceni zbog lošijih materijala, nego jednostavno cene usluge koja je kod nas na takvoj skali.
Za otvaranje ordinacije minimum 10.000 evra
Zaposlenje stomatologa u državnom sektoru je godinama ograničeno, a najava o povratku u domove zdravlja je dobra vest najviše za one koji završavaju studije, jer otvaranje privatne prakse dosta košta.
„Otvaranje ordinacije košta od 10.000 evra po zubarskoj stolici. Ali, kada se pominje otvaranje ordinacije u Evropi, ne kupuju se prostor i oprema, kupuju se zapravo kartoni pacijenata”, kaže dr Cvejanović i navodi da ne može tek tako da se otvori praksa kao kod nas, već su stvari sistemski isprojektovane.
Na jednog stomatologa – 4.747 stanovnika
Prema poslednjim podacima, na Stomatološkom fakultetu u Beogradu diplomira 150 doktora po godini, a fakulteti u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici, kao i privatni fakulteti, takođe iškoluju veliki broj zubara. Prošle godine u domovima zdravlja u Srbiji radila su 1.404 zubara, a statistika navodi – na jednog stomatologa „ide” 4.747 stanovnika.