Neretko se dešava da građani Srbije padnu na ulici i da se povrede. Mnogi od njih ne znaju da imaju pravo na naknadu štete u slučaju povreda na javnoj površini. Prema rečima advokata Saše Rajkovića, povređeno lice ne bi trebalo da traži manje od 100.000 dinara. Za portal MONDO je objasnio u kojim slučajevima može da se naplati šteta i šta je potrebno da učini osoba koja je povređena.
"Građani imaju pravo da traže naknadu štete od nadležnih organa gradske vlasti u slučaju povreda na javnoj površini. To može biti slučaj kada se neko oklizne na neočišćenoj zaleđenoj površini, upadne u neobezbeđen šaht ili doživi povredu zbog oštećenja na ulici ili trotoaru ili se na neki drugi način povredi na bilo kojoj javnoj površini", kazao je advokat za naš portal.
Iz Gradskog pravobranilišta Grada Beograda su za MONDO odgovorili da načelno govoreći, građani imaju pravo na naknadu štete ukoliko se povrede na javnom mestu. "Međutim, važno je napomenuti da obavezu naknade štete ima ono lice koje je istu prouzrokovalo, svojom krivicom, odnosno lice koje je za konkretnu štetu odgovorno po zakonu, te stoga mesto nastanka povrede nema odlučujući značaj. Takođe je bitno da povreda nije nastala isključivom krivicom oštećenog ili usled više sile, a ukoliko postoji doprinos oštećenog, visina naknade se srazmerno umanjuje", objasnili su.
Istakli su da građani imaju pravo na naknadu u slučajevima pretrpljene materijalne ili nematerijalne štete. U slučaju nematerijalne štete, neophodan uslov za ostvarenje prava na njenu naknadu jeste da intenzitet i dužina trajanja fizičkih ili duševnih bolova, ili straha, opravdavaju dosuđivanje iste, a što se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju. Konkretnije, napred navedene okolnosti se, u sudskom postupku, utvrđuju veštačenjem.
Advokat Rajković je dodao i da su česti slučajevi obrušavanja fasade sa oronulih građevina ili neobezbeđenih radova, ali i da neko dotrajalo stablo padne na čoveka što dovede do povrede. "U slučaju povrede pri padu na javnoj površini, za štetu odgovaraju grad odnosno opština, ali i preduzeće koje je dužno da vrši održavanje", objasnio je.
Naš sagovornik je napomenuo da je najvažnije da se obezbede dokazi da je povreda nastala na javnoj površini i da se bez odlaganja pozove Hitna pomoć i policija. "Ukoliko postoje svedoci bilo bi dobro da povređenoj osobi kažu svoje ime i prezime, ali i da joj daju svoj broj telefona. Povređena osoba treba da čuva lekarske izveštaje i da se pridržava uputstva koje je dobila od lekara. Takođe, povređena osoba treba da čuva i drugu dokumentaciju koju dobije od trenutka povrede (lekarski nalazi, zapisnici, računi od lečenja...)", ispričao je advokat.
Rajković je istakao da iznosi za naknadu štete variraju od težine povrede ali da povređena osoba ne treba da traži manje od 100.000 dinara. "Takođe, građani se često obraćaju advokatima jer su iznosi vansudske naknade posle ujeda pasa lutalica koje gradovi nude znatno niži od iznosa koji se može ostvariti sudskim putem", dodao je.
Takođe je napomenuo da su postojali slučajevi, koji nisu bili česti, da su ljudi sami sebi nanosili povrede podesnim predmetom, a potom izjavljivali da su one nastale od ujeda pasa lutalica. "Takvi prevaranti ne samo da neće dobiti odštetu, već će biti i krivično gonjeni", zaključio je razgovor za MONDO advokat Saša Rajković.
Iz Gradskog pravobranilišta Grada Beograda su objasnili za naš portal da visina novčane naknade štete nije uslovljena mestom njenog nastanka. "Koliki će iznos novčane naknade biti dodeljen ili dosuđen zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja, pri čemu je novčana naknada materijalne štete zasnovana na pricipu ekvivalentnosti, dok novčana naknada nematerijalne štete ima za cilj satisfakciju oštećenog, odnosno uspostavljanje narušene psihičke ravnoteže, a visina naknade u sudskoj praksi nije, niti po prirodi stvari može biti ujednačena", kazali su.
BONUS VIDEO:
(MONDO)