Vozači širom Srbije svakodnevno doživljavaju brojne neprijatnosti, a pojedine žene su ispričale svoja iskustva. Neka od njih podsećaju na scene iz horor filmova.
"Na putu do Novog Sada su mi skroz otkazale kočnice. Bila sam sa drugaricom koja je pozelenela kad je shvatila da se ne šalim. Sreća pa smo na nekom delu puta koji je blago išao nizbrdo na dnu uspele da stanemo prirodno, bez gasa, u leru. Kad tu ispred stopira neki lik za NS. Ja rešena da stignem gde sam pošla, a i bile smo blizu, kažem - uđi, ali da znaš ne rade nam kočnice. On kao haha važi i uđe. Vozim kao puž, polako, put ravan. Kad je i on skapirao da kočnice stvarno ne rade, odjednom je pobeleo, više nije progovarao. Stigle smo bezbedno, a njega smo ostavile na ulasku u grad", kaže Jovana iz Obrenovca.
Sofija iz Kraljeva zna da kod kvarova treba očekivati neočekivano, a zanimljivo je čuti šta jednoj ženi tad sve padne na pamet. "Sa nekih 19 godina nas četvoro iz društva odemo na more prvi put sami kolima. Ja vozila, drugi nisu imali dozvole. Jedan dan krenemo u mesto pored našeg, kad odjednom ne mogu da menjam brzine. Kvačilo se zalepilo za pod. Katastrofa. Svi mi trube, put uzan, ne znam šta ću. Jedva se nekako sklonimo sa strane. Onda kvačilo pomerim rukom i vidim da se polako vraća ako ga povučeš, ali neće samo da se vrati ako samo skloniš nogu sa njega. I tad se setim - izujem se, obuhvatim kvačilo nožnim prstima, smestim ga između palca i drugog prsta i tako ga vučem gore-dole dok menjam brzine. Mislim se brzo će to, nema mnogo nazad do smeštaja. Ali kad smo stigli, sva sam bila ranjava i isceđena kao krpa. Posle majstor kazao da je kvačilo otkazalo zbog velike vrućine jer je auto bio parkiran na suncu", ispričala je.
Priča Dragane iz Beograda pokazuje da volan nije za svakoga, kao i koliko su prisebnost i brza reakcija presudni na putu. "Ovo je bilo u jesen 2021. kad smo već duboko bili u posledicama koronavirusa i ja sam na svojoj koži osetila koliko je ludilo ljudi u saobraćaju postalo drastično. Nekih šest meseci nisam vozila auto pošto sam se porodila i, kad sam prvi put posle te pauze sela za volan, prvo što sam pomislila je bilo koliko su svi prsli. Izašla sam na auto-put i inače u Beogradu praktikujem da poštujem sva ograničenja, tako da sam vozila ravno 80. Međutim, čoveku koji je išao iza mene je to očigledno bilo presporo, pa je svirao i blicao, a pošto sam ja nastavila da vozim istim tempom, on je odlučio da me obiđe, da mi uleti u traku i naglo uspori, skoro pa zakoči, kao da smo u nekom trileru, a ne u Beogradu u subotu popodne. Sreća pa iza nas nije bilo nikog, a ja sam imala brzu reakciju i na vreme ukočila. Inače ne želim ni da zamišljam šta bi se desilo", kazala je.
Ponekad situacije u kolima umeju da zaista deluju poput filma. Dokaz za to je Marinino iskustvo. "Vozila sam po mraku od kuće iz grada kod mame i tate u selo blizu Šapca i bilo je baš mračno, a neki iza je vozio sa dugim svetlima, tako je delovalo. To mi je smetalo, pa sam mu više puta signalizirala migavcima da ih smanji. E onda je on dao gas, zaobišao me, preprečio se pred mene i krenuo da izlazi iz kola. Kao u horor filmovima. Nisam znala šta ću, da li da mu otvorim prozor ili ne, na kraju mu ipak otvorim, on kaže - sigurno mi signalizirate zbog dugih svetala, ali nisu duga, takav je auto, to su kratka svetla. Vi ste 51. osoba koja mi je davala znak da ih skratim, pa želim da vam stavim do znanja da nisu duga. Laku noć. I okrenuo se i nastavio da vozi... Gledala sam u njega ne trepćući. Horor", podelila je sagovornica svoje iskustvo.
A kad je vožnja po Beogradu u pitanju, posebno mesto ima Slavija. "Uvek sam imala blokadu od kružnog toka na Slaviji. Delovalo mi da niko ne zna kuda ide i da će svake sekunde da izbije neki udes. Ali jednom sam morala tuda. Uđem u kružni tok i blokiram. Ne znam kuda da izađem. Vozila sam se jedno pet minuta u krug. Svu me oblio znoj, nikad veći stres. Nekako sam se izvukla. Sad posle toliko godina mogu tuda skoro i zatvorenih očiju", seća se Ana.
Slično je bilo i sa Irenom. "Prvi put sam sama sela u kola i probala da napravim polukružno, ali ušla sam u pogrešnu traku. Bilo je baš zastrašujuće dok su mi se kola približavala. Brzinski sam se nekako opet okrenula. Stala sam na prvom proširenju sa strane i isplakala se", kazala je.
A ono što se desilo Uni je dokaz da u saobraćaju često moramo da više pazimo na druge nego na sebe. "Prošle nedelje vidim vozi žena sa dvoje dece u kolima i sve vreme sa obe ruke kucka telefon. Baš sam se iznervirala. Svi iza su srećom išli polako, maksimalno do 40 na sat. Ali onda je čovek ispred mene naglo zakočio zbog ljudi na pešakom, pa sam i ja zakočila malo jače. Pogledam odmah u retrovizor da li je ona i dalje na telefonu i vidim da jeste, ali da malo-malo podigne glavu. I onda je i ona morala da jače zakoči i odmah se okrenula ka deci da ih pridrži. Pogledala sam je mrko, a ona se ukočila od straha", navela je sagovornica.
BONUS VIDEO:
(Nova.rs/MONDO/I.V.)