Četiri Amerikanke Emilija (koja ima srpsko poreklo), Kolin, Sejdž i Džordin su na leto 2023. godine prvi put posetile Srbiju i Beograd. One su za MONDO portal ispričale kakvo je bilo njihovo iskustvo u glavnom gradu, šta im je ostavilo najjači utisak kao i to da su one odmah nakon odlaska iz prestonice, već kupile karte da dođu i naredne godine.
Uporedile su svoj život u Americi sa životom u Srbiji i sve četiri su se složile da je Beograd mnogo jeftiniji od onoga na šta su one navikle. Jedna od njih, Emilija, je poreklom iz Srbije, iako je rođena i živi u Americi. Ona zna i srpski jezik koji se govori u njenoj kući, a za MONDO je rekla da Beogradu ne može da nađe nijednu zamerku, dok je jedna od njenih drugarica ipak našla.
"Trudim se da svakog leta idem u Srbiju jer mi je porodica odatle i volim da dođem ovde. Moje omiljene stvari u Srbiji su kultura i hrana. Moja porodica i prijatelji u Srbiji su jednostavni ljudi otvorenog uma i volim da ih posetim jer se uvek osećam kao kod kuće. Lepo je biti u mogućnosti da sednete u kafić bilo gde, u bilo koje doba dana i da nigde ne morate da žurite, niti će vas neko izbaciti. Uvek vam daju koliko god vremena u restoranu ili kafiću da popijete piće ili pojedete hranu. U Njujorku su restorani često prepuni i pripremaju se za sledeću rezervaciju, tako da tamo - sednete, jedete i odlazite i ne stižete mnogo da se opustite. Apsolutno volim hranu u Srbiji. Američka hrana se ne može porediti sa burekom ili ćevapima. Ja sanjam jogurt kada nisam u Srbiji jer takav jogurt ne postoji tamo gde ja živim. Pijace takođe nisu tako česte u Americi, pa je teško naći sveže voće i povrće koje nije prskano hemikalijama", ispričala je Emilija za MONDO i dodala da je ona zvala svoje drugarice da posete Srbiju i da se njima ovde veoma dopalo.
"Imam nekoliko drugarica koje su zbog mene došle u Srbiju i svidelo im se! Radile smo mnogo stvari: razgledanje, obilasci, noćni život, restorani, šoping... Uvek postoje neka dešavanja Beogradu. Izlasci u Srbiji nisu skupi kao u Njujorku, pa smo mogle da priuštimo da to radimo češće. Srpski noćni život ima mnogo raznolikosti i uvek možete pronaći mesto koje će odgovarati vašoj energiji te noći. 'Ulica Gladnih' (Bulevar maršala Tolbuhina) je takođe savršen način da završite noć u Beogradu. I na kraju, Exit festival u Novom Sadu je bio neverovatan. Energija, ljudi, muzika - sve je bilo divno! Bilo nam je žao što nismo mogle da ostanemo više dana, bile smo samo jedan dan jer smo sledećeg jutra imale let iz Beograda za Dubrovnik. Bile smo na 'Exit festivalu' do jutra, u 8 sati prepunim vozom se vratile za Beograd, spakovale kofere i bez spavanja krenule pravo na aerodrom. Planiramo da dođemo opet ovog leta", zaključila je Emilija, a onda je njena najbolja drugarica Kolin, koja nikada pre nije bila u Beogradu, opisala kako ga je doživela. Kako kaže, najviše joj se dopala hrana, ali imala je i jedno neprijatno iskustvo u prestoničkom kafiću.
"Prošlog leta sam konačno uspela da prvi put otputujem u Beograd. Čula sam toliko neverovatnih stvari o Srbiji poslednjih deset godina od moje najbolje prijateljice Emilije i pomislila sam da je vreme da odem. Jedna od stvari zbog kojih sam bila najviše uzbuđena je hrana. Emilijina majka uvek pravi najukusniju hranu. Prva srpska hrana koju sam probala u Americi bila je bajadera. Bila sam u čudu. Bilo je tako ukusno! Nisam ovo probala u Srbiji, jer je Emilija insistirala da nema smisla – niko to ne pravi kao njena mama. Kiflice, knedle, sarma, ruska salata su ostale stvari sa kojima me porodica Kovačević upoznala. Jedna stvar koju sam oduvek želela da probam je plazma šejk. Kada smo konačno sele u kafić kod Kalemegdana naručila sam šejk. Jutro smo provele u šetnji po najvećoj vrućini, i čekala sam taj šejk da se osvežim, otpila sam gutljaj i bila sam malo u čudu jer je bio skroz topao, a svaki šejk u Americi se servira 'ledeno hladan'. Možda se zagrejao pošto smo dugo čekale na porudžbinu. Ovo je bila jedina stvar koju bih zamerila", rekla je Kolin, ali i dodala da je to zanemarljivo i da ima više dobrih stvari u Beogradu nego loših.
"Ujutru smo išle do pijace po voće i burek (i jogurt, naravno) iz pekare. Volela bih da imamo ovako nešto u Americi. Hrana je u Americi toliko komercijalizovana i morate da platite duplo veću cenu da bi bila organska, prava hrana. Na pijaci u Beogradu je bilo oko 2 dolara za pakovanje svežih kupina - to isto bi ovde bilo 8 dolara. Samo četvrtina cene. Volela bih da je u Americi tako jednostavno imati pristup organskoj hrani. Obišli smo dosta znamenitosti – Kalemegdan, crkvu Svetog Save, Muzej Nikole Tesle, Adu Ciganliju. Pešačka tura koju smo imale bila je neverovatna, i naučila sam mnogo o ogromnoj istoriji Beograda. Moje omiljeno mesto na kom smo bile je Skadarlija u Starom gradu. Tamo sam imala jedinstven osećaj - potpuno je drugačije od bilo kog drugog mesta koje sam videla. I noćni život je stvarno dobar. Splavovi su tako kul i to je još jedna stvar koju bih volela da imamo u Americi. Exit festival je bio vrhunac našeg putovanja. Išle smo samo jednu noć, ali smo se najbolje provele! Volela bih da vidimo malo više stvari u Novom Sadu - nadam se da ćemo se uskoro vratiti. Ljudi su bili sjajni, hrana, noćni život, istorija, ponos srpskog naroda na svoju zemlju – sve. To je bilo jedno od najboljih putovanja na kojima sam ikada bila", rekla je Kolin, a na nju se nadovezala Sejdž koja je rekla da su joj splavovi isto ostavili najjači utisak jer kada pijete piće na reci u Americi, to obično bude "papreno".
"Beograd ima jedinstvenu energiju. Imala sam privilegiju da idem u Beograd sa Emilijom, koja govori srpski jezik, a čija su porodica i prijatelji bili izuzetno upućeni u grad. Kada putujete, mislim da je uvek najbolje dobiti preporuke od lokalnog stanovništva, tako da mi je to bilo veoma važno na našem putovanju! Poseta splavovima preko dana je bilo nešto što mi se naročito dopalo. Splavovi i plutajući restorani i barovi nisu uobičajeni u SAD. Restorani na obali u SAD su obično veoma skupi, ali u Beogradu je postojao veliki izbor restorana i barova splavova, od ležernih do 'fensi'. Uopšteno govoreći, tokom putovanja, shvatila sam da je sve bilo mnogo jeftinije u poređenju sa SAD", rekla je Sejdž, dok je Džordin, koja je fudbalerka, za razliku od Emilije, Kolin i Sejdž posetila stadione "Partizana" i "Zvezde" i dodala da se tamo, iako je žensko, osećala sigurno.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(MONDO/J.D.)