Međunarodni dan dece obolele od raka obeležava se 15. februara. Rak kod dece spada u retke bolesti, a najćeśća je leukemija. Poslednjih godina uspešnost u lečenju leukemije je 92 odsto, što potvrđuju i rezulatati naše Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, koji mogu da se porede sa klinikama najrazvijenijih zemalja sveta.
Povodom obeležavanja ovog značajnog datuma, o malignim bolestima kod dece govorio je najeminentniji stručnjak u Srbiji u oblasti pedijatrijske hematoonkologije, prof. dr Dejan Škorić, načelnik odeljenja hematologije UDK “Tiršova”. Za profesora Škorića kažu da je čovek neverovatne energije i velikog iskustva, koji postiže izvanredne rezultate u lečenju malignih bolesti kod dece.
Prema rečima dr Škorića, iz inovativne i savremene metode lečenja, koje se u Srbiji uspešno primenjuju, uspešnost izlečenja je 92% kod određenih vrsta leukemije, a na izlečenje utiču rano otkrivanje i tačna dijagnoza, dok je podizanje svesti važan zadatak za sve nas.
“Leukemija je maligna bolest krvi i najčesća bolest tog tipa u dečjem uzrastu. Najvažnija podela je na akutnu i hroničnu leukemiju, dok su u dečjem uzrastu 95% do 99% aktutne, a samo jedan do pet odsto je hronična granulocitna leukemija. Bolest kreće naglo, a najčešće se manifestuje poremećajima u krvnoj slici koji dovode do brojnih simptoma i znakova. Deca imaju povišenu telesnu temperaturu, bleda su, lako se zamaraju, imaju tačkice i modrice po koži, gubitak apetita i ponekad jake bolove u kostima. Leukemije se javljaju od najranijeg uzrasta, pa sve do 18 godine”, objašnjava profesor Škorić.
Prema njegovim rečima, deca često nemaju sve simptome, već su samo neki prisutni i klinička slika nije uvek ispoljena u potpunosti. Imajući to u vidu, pregledi kod pedijatra su od izuzetnog značaja, kako bi se bolest otkrila na vreme.
Govoreći o uzroku akutne leukemiji kod dece, profesor Škorić ističe da je uzrok nepoznat. “Postoje faktori rizika i uzroci koji su opšti i važe za sve maligne bolesti. Broj jedan uzrok svih maligniteta je jonizujuće zracenje. Nakon 1945. godine, kada su bačene atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, duplo više ljudi umrlo je od bolesti leukemije, gde je dokazano da ovo zračenje izaziva maligne bolesti”, podseća profesor Škorić.
Kada je reč o dijagnostici ove bolesti, prema rečima jednog od naših najvećih stručnjaka, dijagnoza se postavlja lako, a najpreciznija je molekularna genetika, koja pomaže u određivanju podtipova akutnih leukemija, što je izuzetno bitno za dalju jasnu prognozu bolesti kod određenog pacijenta.
“Inovativne terapije napreduju i pojavili su se novi lekovi, tako da i mi danas sa ponosom ističemo da u Tiršovoj imamo rezultate koji se porede se najrazvijenijim zemljama, kao sto su Francuska, Nemačka, Italija itd. Hemioterapija je ključ u lečenju i glavna terapija, a započinje se odmah po postavljanju dijagnoze. Jako je važno što se napušta radioterapija u lečenju akutnih leukemija, imajući u vidu da može biti uzročnih drugih kasnijih malignih bolesti, dok se od hemioterapije deca oporave od neželjenih dejstava. Najteži oblik je transplantacija koštane srži i primenjuje se uglavnom kada se bolest vrati”, objasnio je profesor Škorić.
On je dodao da je prva satisfakcija kad dete koje je došlo u lošem stanju za nekoliko dana prelazi u dnevnu bolnicu, gde ne leži u bolnici već dolazi na terapiju, druga kada se potvrdi da je dete ušlo u remisiju. „Remisija je stanje kada se bolest laboratorijski i klinički povukla. Lečenje traje dve godine, a u međuvremenu se rade redovne kontrole u hematološkoj ambulanti u Tiršovoj. Ukoliko se bolest ne pojavi u periodu od pet godina od prestanka lečenja, smatra se da je dete izlečeno.“, rekao je.
Profesor Škorić zaključio je da su uspesi srpske medicine na ovom polju danas veliki, a da je Tiršova jedna velika porodica koja zajedno sa decom i roditeljima prolazi zdravstveno i psihološki ceo proces. On je podsetio na značaj redovnih pregleda i važnost brige o zdravlju, kako kod mališana, tako i odraslih gde se uzroci ovakvih bolesti u velikom broju slučajeva mogu odrediti.