Iako mu je stočarstvo od malena u krvi, jer time su se bavili njegvi preci, ulazak u organsku proizvodnju je porodična priča, a na ovu ideju ga je nagovorila ćerka Milijana, diplomirani bibliotekar.
Pirotski region je poznat po netaknutoj prirodi i pašnjacima idealnim za uzgoj stoke što je najznačajnija tradicija na obroncima Vlaške planine i u okolini Pirota, a ideja za organsko stočarstvo došla je od mlađih generacija.
- Imam dve ćerke: starija ćerka Milijana je, što bi rekli mi Piroćanci, zaluđena za tu organsku proizvodnju. Ona je od malena uvek potencirala to da bude zdrav proizvod i ishrana, da se namirnice ne tretiraju, ne prskaju, da to što proizvedemo bude zdravo. Ona je završila bibliotekarstvo i informatiku u Beogradu i stalno je pričala o tome i ubeđivala me da bi trebalo da uđemo mi u organsku proizvodnju. Mada sam bio rezervisan na neki način po tom pitanju, ona me je ubedila i ja sam shvatio sam da bi trebalo da uđemo.
Iskustvo i subvencije dobitna kombinacija za uspešan biznis
Organska proizvodnja u svetu, a od pre nekoliko godina i u Srbiji, je određena jasnim kriterijumima Međutim za Zvonimira, kao i za ostale koji se bave organskim stočarstvom u ovom kraju, zvaničan ulazak nije bio težak, jer ono što su nasledili od predaka je upravo danas to što nazivamo “organic”.
- Na početku je postojala neka bojazan da li ćemo mi da se snađemo u svemu tome, da li ćemo da uspemo sa tom papirolologijom, da li ćemo mi da ispoštujemo principe organske proizvodnje, da li ćemo vremenski da stignemo, pošto mi imamo mnogo drugog posla na gazdinstvu. Mi imamo obavezu oko pripreme ovaca, pored ovaca, oko ishrane, čuvanja, muže i tako. Međutim već prve godine smo videli da to nije tako strašno kako smo mi zamišljali, i svake naredne godine samo nadograđujemo i dopunjujemo sebe, već smo se navikli, i ne postoji problem u tome.
Pogodnosti koje daje Ministarstvo poljopriovrede, šumarstva i vodoprivrede za organske proizvođače bile su vetar u leđa Ristićima.
- Mi imamo 40% veće subvencije u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju. Konkretno mi smo korisnici podsticaja za organsku proizvodnju i uzgoj organskih grla ovaca, i to je dosta uticalo na odluku da krenemo u sve ovo. Razmišljali smo kako će to da bude, da li će da da sve legne, i videli smo da ide to sve svojim tokom.
Dok je Milijana zaposlena u Beogradu, Zvonimir sa suprugom Slavicom i ćerkom Milom, koja je apsolvent psihologije na Niškom univerzitetu, vodi računa o farmi i gazdinstvu na kome je trenutno oko tri stotine grla.
Ove zime stiglo je dosta jaganjaca, ali oni se u ovom poslu odlično snalaze zahvaljujući znanjima koja su nasledili.
- Imam dugogodišnje iskustvo koje sam ja naučio još od oca, od dede. Umemo da lečimo životinje, mastitis na primer sokom od paradajza, zatim blatom iz reke, onda kod nadutosti ovce lečimo sokom od kiselog kupusa, i postoji dosta toga… ne koristimo nikakve antibiotike.
Kao u svakom poslu, tako i u organskom stočarstvu, ljubav je najvažnija.
- Meni se pradeda, deda, otac, svi su se bavili ovčarstvom. I onda ja sam od malena bio sa ovcama, i u tom poslu. Prvenstveno volim to da radim, taj posao, da ne volim da čuvam ovce ja ih ne bih ni čuvao.
Na to kako je okolina reagovala na odluku da zvanično počne organski da uzgaja ovce Zvonimir kaže da je bilo različitih mišljenja.
- Prvo su svi bili zatečeni, niko nije verovao da ću ja da se odlučim na taj korak, da uđem u organsku proizvodnju. I njima nije bilo jasno, verujem da nekima i dan-danas nisu jasni principi i kako se radi u organskoj proizvodnji.
Organski proizvodi imaju brojne prednosti u odnosu na one koji se dobijaju konvencionalnom poljoprivredom.
- Kada već imamo nešto što proizvodimo na zdrav način, treba da ga i iskoristimo i da pojedemo zdravo, čisto, kao što su i naši preci radili. Pošto sad je sve zagađeno, a mi imamo ovde i bogomdanu prirodu za bavljenje ovim poslom. Znači ovde mogu da se čuvaju hiljade ovaca u organskoj proizvodnji, ne samo ovaca, već i krava. Za stočarstvo je idealno, čista je voda, čista je trava, lepa je priroda, veliki je atar, ogroman za ispašu ovaca. Moje ovce izađu, prođu 200, 300 metra kroz selo i već su na planini, budu preko celog dana gore. Krajem marta izađu i ostaju do novembra, decembra.