Potraga za nestalom devojčicom Dankom Ilić ušla je u treći dan, a stručnjaci su objasnili metode potrage.
Darko Trifunović sa Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, Maja Jovanović iz Biroa za borbu protiv trgovine ljudima i Obrad Đokić, instruktor MUP-a Srbije za obuku policijskih pasa u penziji i međunarodni kinološki sudija govorili su na "TV Prva" o nestanku devojčice Danke Ilić (2). Od nestanka je prošlo više od 48 sati i započet je novi smer potrage za nestalom devojčicom.
"Kao i u svakoj istrazi, polazi se od pretrage terena, ali i od saslušanja potencijalnih svedoka. Pregledaju se kamere, koriste se i psi tragači, termovizijske kamere koje su postavljene na vozilima, helikopterima ili bespilotnim letelicama. Tako eliminišete jednu po jednu stvar. Pretraga je utvrdila da devojčica nije tu. Naročito bi to potvrdili psi tragači putem mirisa. Devojčica je bila tu, a onda su se otvorila mnoga pitanja. Automobil sa snimka, komšija... Sada se istraga usmerava na saslušanje oca i majke, pregledaju se telefoni i dolazi se do zaključka i odgovora na neka pitanja na koja nismo znali dosad. Ponašanje majke rađa sumnju da možda nije rekla nešto. Testom krvi se utvrđuje da li je ona zaista trudna", započeo je Trifunović.
Maja Jovanović je saopštila da je dete u januaru prohodalo i da je teško zamislivo da je mogla daleko da ode. Dete bi se videlo i oglasilo jer još uvek i nema pune dve godine.
"Dete da se kretalo tuda, našao bi se trag", dodao je Trifunović.
Uloga psa tragača u potragama
Potom je Obrad Đokić govorio o detaljima potrage. I on potvrđuje tezu da je teško zamislivo da je dete moglo da pređe više od 100 metara.
"I da je prešlo više od 100 metara, tu je u krugu. Dete plače, glas deteta je jak. Što se tiče psa, on kada dođe na teren, pomoću čula njuha on to detektuje kada vetar nanosi miris prema njemu. Prvo se koriste termovizijske kamere, a onda na to mesto stupa pas. Ponaša se kao zmija, one ne mogu da vide ali detektuju po mirisu. Kreće se prema mirisu, to se naziva određeno markiranje. Mogu lavežom da se obuče da sede na tom mestu ako je dete malo. Slažem se sa teorijom da dete nije moglo da preže više od 100 metara a da je niko od tolikih ljudi ne vidi", izjavio je Đokić.
Potom je govorio o potrazi uz pomoć pasa u otežanim uslovima. Kiša je padala u Boru i teren je blatnjav i klizav. "Najgora opcija kad je leš u pitanju, kad se leš ohladi, onda ni termovizijska kamera ne može da ga primeti jer se leš onda stopi sa zemljom. Imao sam takve slučajeve u karijeri. Dete je bilo na 200 metara od kuće, a mi smo stigli trećeg dana. Dobro je da se uključe psi koji su kod nas često zapostavljeni. Dobro je što se potenciraju psi da bi se dao signal Gorskim službama i MUP-u da se ulože sredsta koja nisu velika. Treba nam barem 5 do 10 pasa zbog zemljotresa i drugih nesreća. Kada se spoje tehnika i živa bića jer psi traže po mirisu, ne po vidu. Razlika je u mirisu tla i čoveka, lovački i policijski rade po istom principu. Njihovi nagoni se koriste za obuku pasa", ispričao je Đokić.
Kako funkcionišu termovizijske kamere?
Darko Trifunović je objasnio potom kako funkcionišu termovizijske kamere. Otkrio je da je najbolja metoda upotreba pasa, a da termovizijske kamere funkcionišu samo ako je dete i dalje živo.
"Sama reč kaže, ona uzima vaš termo odraz. Kamera beleži toplotni odraz bez obzira na svetlost u studiju ovde. Čak i da je lišće, grmlje, videli bi se odrazi. Kamera može i kroz zid da radi, to su neke naprednije. Profesionalne kamere na dronovima i helikopterima imaju daleko veće mogućnosti. Kamera ima efekta ako je dete živo, ako daje toplotni odraz. Najefikasnija metoda potrage je upotreba pasa, njega ne možete da prevarite", rekao je Trifunović.
Pogledajte fotografije potrage za nestalom devojčicom Dankom Ilić
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)