Znane i neznane, kojima omaž daje i sjajna izložba "Srpske heroine u Velikom ratu" u Galeriji Doma vojske.
Na samom ulazu fotografija Darinke Nikolić, upravnice Doma učenica u Beogradu, lajt-motive je izložbe - nastavnice i starije učenice Radničke škole i Više ženske škole prave pukovske zastave. Iste one koje će srpska vojska nositi i kroz Albansku golgotu, ali i proboj Solunskog fronta, i sve na broju pobedonosno vratiti u Srbiju 1918.
Izložba kreće od žena kao čuvara porodičnog ognjišta i tradicije, u vreme kad je sve muško otišlo s puškom.
- Žene su tad postale temelj odbrane porodice, sela, gradova i same države - ističe istoričar dr Marijana Mraović, načelnica odeljenja u Vojnom arhivu i koautorka izložbe.
To simbolično pokazuju i čarape vojnika Janka Tripkovića iz Mirotine kod Arilja, koje mu isplete majka. Čuvao ih je kao amajliju ceo rat, nikad ih nije obuo i vratio se s njima u rodno selo.
Ostati na ognjištu značilo je i smrt i mučenje, što potresno govori fotografija obešenih žena u Mačvi iz avgusta 1914.
- Austrougarska vojska je nakon prvih velikih pobeda srpske vojske krenula u povlačenje, ali i odmazdu nad civilima, posebno ženama. Pogledajte i fototipsko izdanje direktive iz jula 1914, koja govori da prema stanovnicima Srbije treba postupati s najvećom surovošću, strogošću i nepoverenjem - priča Mraovićeva.
Bile su žene i ratnici dobrovoljci, o čemu govori drugi segment izložbe. Puška u vitrini je ista ona koju na slici nosi Leposava Mladenović Belosejka tokom Topličkog ustanka.
- Pružale su u ustanku pomoć kao obaveštajci, agitatori, jataci, a potom i kao ratnice, bile zadužene i za logističku podršku, dopremale hranu i municiju na liniju fronta. Živana Terzić je za hrabrost odlikovana "Milošem Obilićem" i unapređena u čin narednika - priča.
Živana je, kao i mnoge druge, bila u čuvenom Gvozdenom puku "Knez Mihailo", čija je Milunka Savić sinonim srpske ratnice. Ovde su originalna odlikovanja kakva je nosila i Milunka - i srpska i francuska, među kojima i francuski Ratni krst sa zlatnom palmom. Jedina je žena na svetu nosilac tog ordena.
Miloš Vučević, ministar odbrane
Sačuvale su Srbiju
Ministar odbrane Miloš Vučević istakao je otvarajući izložbu da uglavnom govorimo o ratnicima, apostrofirajući muški rod, a zaboravljamo da su Srbija i srpski rod s pravom isticali da su imali "prave pravcate heroine".
- Kad govorimo o heroinama iz balkanskih ratova i Prvog svetskog, ne možemo samo da govorimo o ženama koje su bile direktno uključene u borbena ratna dejstva. Svaka majka koja je čekala sina, svaka supruga koja je čekala muža, svaka ćerka koja je čekala oca ili sestra brata - heroina na svoj način. Vojska nam je izdržala s narodom, ili delom naroda, golgotu kroz Prokletije i posle kroz krvavu bitku za proboj i vraćanje u Srbiju, a žene su sačuvale kuće, sačuvale su Srbiju. I na tome im neizmerno hvala. A imali smo i prave heroine koje su bile u rovovima, u sanitetima, tamo gde je zaista bilo teško. I ako dozvolimo da se zaboravi, ako dozvolimo da ta lošija strana istorije spusti zastor zaborava na njih, onda pokazujemo da nismo dostojni i sadašnjih heroina koje žive u nekim mirnodopskim uslovima, ali brinu i o svojim kućama, porodicama i Srbiji - poručio je Vučević.
Tamara Vučić, supruga predsednika Republike
Iz njihovih žrtvi izrastaju danas nove heroine
Supruga predsednika Republike Tamara Vučić obraćanje na otvaranju izložbe počela je rečima o izloženoj slici "Ispraćaj" Miloša Golubovića iz 1918, govoreći o sceni ispraćaja vojnika u rat koju upotpunjuju dve žene - supruga i majka, i postavljajući pitanja hoće li se vratiti i hoće li one biti žive da ga dočekaju.
- Ova slika, simbolično smeštena u osvit Velikog rata, ne nudi odgovore. Samo nagoveštaj pitanja. Odgovore je donela istorija tog globalnog sukoba koju su svojim životima, rukama, suzama, krvlju i znojem ispisale mnoge znane i neznane žene. One su ispraćale muževe i sinove, braću, očeve u strahu i u nadi, boreći se da preživi makar ona iskra porodice koja još nije stasala za juriše i odbrane - rekla je Tamara Vučić i navela imena žena heroja koje su, ovenčane humanošću, dale nemerljiv doprinos medicinskim misijama i humanitarnim organizacijama:
- Iz ovih žrtvi izrastaju danas generacije novih heroina u čijim srcima gori ista vatra, čast i patriotizam, za koji se nadamo da nikad neće morati da se na jednak način iskaže i dokaže.
Ništa manje Srbiji nisu dale ni javnosti gotovo nepoznate ratnice. Slovenka Antonija Javornik, koja čak menja ime u Natalija Bjelajac, prošla je i balkanske i Veliki rat, dobila dva "Miloša Obilića", Karađorđevu zvezdu... I srpska Jovanka Orleanka, kako zvaše Sofiju Jovanović, odlikovana je, a nakon amputacije stopala preživela i Albansku golgotu i probila Solunski front. Jedina žena oficir srpske vojske je Engleskinja! Flora Sands, koja je dobila Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima", zlatnim slovima upisana je u našu istoriju, pa i ovu izložbu.
Čitava je plejada bolničarki i lekarki, ali i dobrotvorki koje su iznele srpsku patnju i pobedu na svojim leđima, što je treći deo izložbe. Dr Bojana Ilić, viši kustos Vojnog muzeja i koautorka izložbe, pokazuje nam srpske seljanke na fotografiji u Ilustrated War Newsu iz 1914. Nose ranjenike jer nema dovoljno medicinskog osoblja.
Jedna je Nadežda Petrović. Slavna slikarka, koja i sama umre u Valjevu 1915. negujući obolele od tifusa, simbol je svih dobrovoljnih bolničarki. Izložen je i njen rad "Na položajima kod Kumanova".
- Veliki broj žena lekarki prijavio se kao pomoć srpskom sanitetu, ali su perjanica bile Draga Ljočić Milošević i Marija Prita Vučetić, prve Srpkinje doktore medicine - priča Ilićeva dok prolazimo pored originalnog hirurškog pribora iz Velikog rata.
Ali tu su i poznate humanitarke - Jelena Lozanić Frontigem, kćerka čuvenog Sime Lozanića i supruga Džona Frontingema, jednog od najvećih srpskih dobrotvora. Amerikanka Mabel Grujić se i pre udaje za Slavka Grujića zaljubila u Srbiju, a između ostalog dala je nemerljivu pomoć samohranim majkama, studentima, porodicama poginulih ratnika..., dok je Darinka Grujić zbrinjavala ratnu siročad, te osta upamćena kao mama Grujić.
- Katarina Harlej je već 1915. došla na srpsko bojište, a od 1916, kao rukovodilac odreda motornih vozila Bolnice škotskih žena, u vreme najžešćih borbi za Gorničevo, Kajmakčalan, Bitolj, prevozila je najteže ranjenike. Poginula je u bombardovanju Bitolja, a na njenom nadgrobnom spomeniku srpski oficiri su napisali: "Velika ženo, na tvom grobu umesto cveća cvetaće večna srpska zahvalnost" - priča Ilićeva.
Izložba se završava spiskovima - onim 256 heroina, a što nije konačan broj, iz knjige Jugoslovenske ženske sekcije međusavezničkog udruženja bivših ratnika. Najpotresniji ostavljen je za kraj. Listamo na ekranu spisak iz knjige "Žene u Topličkom ustanku 1917" dr Božice Mladenović.
- Piše da su sve žene, ali vidite, što je strašno, tu su i ženska deca, ima ih i od dve godine - priča Ilićeva.
Poimenice 452 žene - zaklane, streljane, umrle od batinanja, zaklane pa pečene, žive drane pa obešene... Spisak silovanja ima 147 žena, ali je verovatno i duži. Mnoge su ćutale.
Sve ovo i više od napisanog do 30. aprila je u Galeriji Doma vojske za nas.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.