Napad vrane iz Niša! Zvuči kao nešto što biste povezali sa Hičkokovim filmom "Ptice" u kom građani jednog mesta utočište od pobesnelih vrana traže u zatvorenim prostorijama, međutim neuspešno pošto ova pametna ptica nalazi način da uđe i kljunom povredi ljude koji su se sakrili.
Slučaj napada vrane imali smo priliku da vidimo na snimku, koji je podelio neimenovani snimatelj, a na kome je prikazan dramatičan napad pomenute ptice. Naime kako se može videti, devojka na ulici već na samom početku beži. Situacija postaje napeta i već u sledećem trenutku pomenuta akterka pada pod naletom dve razjarene ptice.
Da stvar bude još dramatičnija čitateljka Mondo portala, ime poznato redakciji, nam je opisala napet susret sa vranom.
"Šetala sam psa, a onda je iznad nas krenula da leti vrana. Najpre sam pomislila da je sve uobičajeno, a onda se zaletela na mog psa u nameri da ga povredi kljunom. Moj pas, koji je inače mali, je odmah krenuo da laje i nekontrolisano trči. Uplašila sam se i uzela ga u ruke, a vrana je počela da nas juri oboje. Ja sam vrištala, a celu situacju je video moj stariji komšija, koji nas je odbranio jer je u ruci imao novine, koje je savio u valjak i tim valjkom mahao prema nama", priseća se čitateljka nelagodne šetnje i srećne okolnosti da sretne sredovečnog suseda.
Slučaj napada komentarisali su i regionalni mediji. Incident je iznenadio mnoge iako zapravo nije usamljen, niti redak slučaj! Napadi vrana su se dešavali i ranije, a za Mondo portal je čitavu situaciju komentarisao Vukašin Kartalović iz "Društva za zaštitu ptica Srbije", odgovarajući na pitanja koja zanimaju naciju - kada su vrane najagresivnije, zašto napadaju ljude i kako se zaštititi od istih?
"U toku je gnezdeća sezona, koja traje od proleća do leta, kada mladunci napuštaju gnezda. Kao i sve životinje koje vode brigu o svom potomstvu ni vrane nisu izuzetak", pojašnjava stručni sagovornik za Mondo na samom početku.
Kartalović podvlači da postoji razlog zbog kog vrane napadaju ljude, a ljudski faktor ima veliki udeo u tom činu.
"Zbog gubitka staništa i ekspanzije grada, koji podrazumevaju seču drveća vrane gube stanište. Da stvar bude gora, ono malo drveća koje ostaje se seče toping metodom, pa bez krošnje ostaju brojna stabla", objašnjava Kartalović i dodaje da se time smanjuje razgranjavanje velikih grana koje, eventualno predstavljaju opasnost ukoliko padnu ili puknu.
Eventualna opasnost ili izvesna vrućina tokom leta?
"Te velike grane sa krošnjom su za ptice dom, a nakon seče gube svoju funkciju, a to je da prave hlad i budu stanište pticama. Nakon seče tu jedino insekti mogu da se stacioniraju. Treba napomenuti i da se veliki broj stabala nakon takve seče ne oporavi i vremenom istruli, jer u velikom broju slučajeva na posečene delove nije stavljeno sredstvo za rast novih grana, koje je skupo pa se ne primenjuje", uviđa srž problema Vukašin Kartalović iz "Društva za zaštitu ptica Srbije".
"Vrane sa periferije grada se u kolonijama naseljavaju na mesta gde nema krošnji, koje se toping metodom uništavaju i to utiče na njihovu agresivnost. U tom slučaju ljudi na izvestan način jesu pretnja za njih", pojašnjava stručnjak i dodaje da su vrane nadražene pretnjama od drugih grabljivaca iz njihove porodice ili ptica vetruški.
Primer jedne rizične situacije, koju uslovljava uništavanje staništa ptica može biti slikovito prikazan scenom kafića, a napadi u budućnosti mogu postati svakodnevnica.
"Napade možemo sve češće da očekujemo. Kada se drvo poseče navedenom metodom, vrane do sledeće godine nemaju gde da naprave gnezdo i dolaze do sledećih stabla koja se nalaze u susednoj ulici, ali gle čuda to stablo je u blizini bašte nekog kafića. Onda odjednom pod vranom čitav svet kreće da se menja, bučni ljudi i graja je remete i ona može videti potencijalnu opasnost za svoje gnezdo i mlade i sledeći čin je pokušaj da opasnost otera", opisuje realan scenarij Kartalović.
Sagovornik dodaje da pored navedenog primera, koji oslikava ljudsko ugrožavanje prirode i drugih stanovnika iste, nema posebnog razloga zbog kog bi ljudi trebalo da se plaše vrana, jer one ne napadaju sa ciljem da nekom isteraju oko, već samo da ga oteraju.
"Ako do napada ipak dođe, čovek treba da napusti to mesto - logično. Međutim ukoliko želimo da ga sprečimo treba da oslušnemo okolinu. Vrana će uvek najpre upozoriti posetioce da ne prilaze specifičnim graktanjem", jasan je sagovornik koji tvrdi da ne smemo da žmurimo pred problemom.
Za kraj Kartalović skreće pažnju na širu sliku problema, koji je u ovom slučaju na drugoj strani.
"Često zvone telefoni, a sa druge strane slušalice besni građani prijavljuju problem sa pticama. Međutim ono što ih ja tada upitam je da li su problem prijavili i zelenilu, odnosno da li su i kada isto pozvali kako bi im naložili da ispred njihove kuće ili zgrade zasade drvo", zaključuje Vukašin Kartalović iz "Društva za zaštitu ptica Srbije".
I možda upravo zato treba da skinemo slušalice kako bismo čuli ono što grad ima da nam poruči, u ovom slučaju graktanje ugroženih vrana.
BONUS VIDEO: Vrane razbacuju kese iz kante
(Mondo/M. Š.)