Stefan, rođen od oca Radoja i Jaćime iz sela Kuti, u bratstvu Krulanovića u Nikšićkoj župi, zamonašio se kao mladić u manastiru Morača. Primeran život i ugled koji je stekao među monaškim bratstvom doveli su ga na igumanski tron.
Ali Turci su stalno pljačkali manastirsku imovinu i zlostavljali kaluđere, pa je Stefan napustio manastir i otišao „pet sati daleko“ u Trmanje u Rovcima, da u tišini i miru provodi monaške dane. Uredio je sebi keliju, a meštani i dan-danas to mesto zovu Ćelište. Kolašinski Turci, međutim, brzo su otkrili njegovo novo stanište, pa su nastavili s progonom. Stefan se od njih krio u planini, tu je i noćivao, a pastiri su ga upozoravali na turske potere i donosili mu hranu. Tako je proživeo sedam godina, a snagu da izdrži mnogobojne nevolje i iskušenja davala mu je samo vera u Boga.
Kad su napadi prevršili svaku meru, Stefan je 1660. godine otišao da živi među Piperima. Iznad sela Gornji Crnci, na jednom pustom mestu pored izvora, podigao je sebi keliju, a zatim tu sazidao i crkvu posvećenu Rođenju Presvete Bogorodice. Posle nekog vremena pridružilo mu se nekoliko đaka, kojima je postao učitelj i duhovnik. Uz crkvu je sagradio školu i monašku kuhinju, i taj je manastir u narodu poznat kao Ćelija Piperska. Tu je poživeo 37 godina podvižničkim životom. Umro je 1697. godine.
Njegove mošti u manastiru Ćelija Piperska ubrzo su počeli da obilaze ne samo Srbi već i Turci i Albanci, jer su se pročule zbog svog čudotvorstva.
Kult Stefana Piperskog brzo se proširio po Crnoj Gori i Boki, ali i ostalim krajevima gde žive Srbi, a kao svetog čoveka poštovali su ga i Turci i Albanci.Srpska pravoslavna crkva proslavlja ga 2. juna.
BONUS VIDEO: DA LI ĆE I SVEŠTENIKE ZAМЕNITI VEŠTAČKA INTELIGENCIJA?
(Mondo/Kurir/M. Š.)