U proteklih nekoliko nedelja dogodila su se dva slučaja pucnjave na decu. Prošle nedelje, 29. maja, u Sarajevskoj ulici u Beogradu dečak (10) upucan je u nogu iz vazdušne puške, dok se slična situacija dogodila kada je devojčica (15) pogođena takođe iz vazdušne puške na Kalemegdanu. Ona je upucana u butinu kada je krenula u školu. Zbog čega je došlo do ovakva dva strašna napada i dalje nije poznato. Pojedini su ova dva slučaja povezali sa sve češćim napadima, pretnjama i pozivanja na linč dece na internetu.
Dečiji nestašluk kao okidač za nasilje
Međutim, kako izgleda danas poziv na nasilje može da bude baš sve, čak i najmanja sitnica. Glasan dečiji smeh u prevozu, trčanjena ulici, igranje ispred zgrade, dovoljni su da postanu okidač za neki zločin i napad na decu. Dečiji nestašluci sad su povod za pozivanje na njihovo prevaspitavanje i batine. Čitateljka Monda podelila je sa nama šta se u njenom naselju nedavno dogodilo. Kako ona priča, deca su prilikom igranja ispred zgrade loptom pogodile obližnji prozor i razbila ga, a onda pobegla. Ovo nam je svima dobro poznata situacija i gotovo da ne postoji osoba koja u svom detinjstvu nije napravila sličan nestašluk.
Međutim, sve se dodatno otelo kontroli kada je jedan od komšija snimio decu i snimak kako razbijaju prozor objavio u grupi tog naselja, a koja broji nekoliko hiljada korisnika. Odmah su usledili komentari poput tih da "toj deci treba polomiti sve koske", "da ih treba prevaspitati", "da zaslužuju jedne dobre batine". Jedan sasvim običan dečiji nestašluk izazvao je toliki bes kod ljudi. Ovo situacija samo je jedna u moru sličnih koje svakodnevno viđamo na internetu. Pozivanje na linč dece, koja su jedna od najosetljivijih kategorija u društvu, postalo je toliko uobičajeno da smo na to i oguglali. Postavlja se pitanje na koji način tome možemo da stanemo na put i zaštimo decu od ovakvih napada.
Klinički psiholog Spomena Milačić objašnjava da svaka pretnja koje se upućuje deci, bilo putem interenta, bilo od strane roditelja, nije nikako efikasno sredstvo komunikacije. U mnogim slučajevima deca mogu da usvoje taj model ponašanja.
"Pretnje utiču na ljude različito, a na decu utiču prevashodno modeli koji su dobili u porodici. Ljudi ne reaguju na pretnje istovetno pa tako ni deca. Neka su uplašena, neka prestravljena, neka su besna, neka se tek onda počinju da se inate. Društvene mreže su prilično pogodne za pretnje jer putem njih, opšte uzevši, lakše je pretiti nego u realnom životu", započela je razgovor za Mondo Milačić.
"Zaštita na mrežama ista kao i u realnom životu"
Nasilje na interentu postalo je sve prisutnije, što je posledica sve brutalnijeg sadržaja koji je prisutan kako u medijima tako i na internetu. Odrasli često gube kompas, pa zaboravljaju da zaštite decu, pa umesto toga učestvuju u organizovanom napadu na njih.
"Uloga deteta je prilično promenjena. Čini se da se ni deca ni odrasli više ne snalaze najbolje u salati 'prava' koju ni deca ne razumeju. Roditelji kao i deca imaju i neka prava i neka očekivanja, a veliki broj roditelja i dalje očekuje izvesna pravila lepog ponašanja. Veliki broj dece takođe očekuje od roditelja sigurnost, ljubav i predvidljiv set pravila. Deca očekuju da roditelji kao i odrasli uopšte poznaju pravila ponašanja i da ih se drže. Deca očekuju da se roditelji ponašaju kao neko na koga se možeš osloniti a ne kao zbunjeni četrdesetogodišnji adolescenti", objašnjava ona.
Kako ističe, zaštita dece u sajberprostoru najbitniji je zadatak za odrasle, nasuprot upućivanja neprestanih pretnji koje im ne donose ništa dobro.
"Zaštititi decu na mrežama nije mnogo drugačije od njihove zaštite u realnom životu. A zaštiti ih obično znači osnažiti ih dovoljno da sami prepoznaju šta je ono u šta mogu da se oprezno upuštaju i koji je trenutak kada neku komunikaciju neizostavno treba da prekinu", zaključila je Milačić.
Kazna za objavljivanje snimaka maloletnika i do 2 godine
Objavljivanje fotografija i snimaka maloletnika na društvenim mrežama, upućivanje pretnji i pozivanja na nasilje, prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije spadaju u krivična dela. U pojedinim slučajevima počiniocima digitalnog nasilja može da bude izreknuta novčana, ali i zatvorska kazna, objašnjava advokat Saša Rajković.
"Ako govorimo o neovlašćenom objavljivanju snimaka kojima se zadire u lični život, Krivični zakonik Srbije propisuje kaznu i do dve godine zatvora, ali se radi o delu koje se goni po privatnoj tužbi. Kad govorimo o pretnjama, svako ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako neko ugrozi sigurnost više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine", istakao je Rajković.
U situacijama kada maloletno lice dobija pretnje putem interneta, trpi proganjanje ili bilo kakvu drugu vrstu internet nasilja, najispravnije bi bilo opratiti se nadležnim organima, pre svega policiji i tužilaštvu.
"Potrebno je obraćati se policiji i tužilaštvu, osim ako se ne radi o delu koje se goni po privatnoj tužbi kada možete podneti privatnu tužbu nadležnom sudu. Svakako se prvo treba konsultovati sa advokatom koji će za svaku konkretnu situaciju objasniti dalju proceduru", zaključio je Rajković.
BONUS VIDEO:
(Mondo)