Za 24 sata u Beogradu su izbila četiri velika požara, bez povređenih lica, ali je pričinjena ogromna materijalna šteta. Dva požara bila su na teritoriji Surčina gde su izgorele klanica i magacin filmske opreme. Na novom Beogradu je izgoreo kafić, ali je buktinja zahvatila kompletnu zgradu i niži spratovi su kompletni uništeni. U Dobanovci je gorela proizvodna hala jedne firme.
Aleksandar Krstić, šef Odseka u Upravi vatrogasno spasilačke jedinice u Beogradu kaže da je rano govoriti o uzrocima ova četiri požara i da je potrebno da se završi uviđaj. Dodaje da su površine zahvaćene požarima velike i da će biti puno posla za policiju.
"Tek kada se završi kompletan uviđaj znaćemo šta su bili uzroci požara", naveo je on.
U požaru na Novom Beogradu osim objekta goreli su i automobili, a Krstić kaže da je došlo do samozapaljivanja.
"Isijavala je toplota od požara, ali je i spoljna temperatura bila velika. Automobili su bili izloženi velikoj temperaturi i palili su se sami od sebe", pojasnio je on.
Ljudski faktor
Iz iskustva vatrogasaca, najčešći uzrok nastanka požara je ljudski faktor - nepravilno ili nestručno rukovanje električnim uređajima u ovom delu godine, kada je jako toplo.
"Ono što se često dešava je da ostavimo uključe klima uređaje bez nadzora, jer bi nam odgovaralo da se vratimo u rashlađene prostorije kada je vrelo. Često se dešava da klima uređaji budu uzročnici požara u ovom periodu", naveo je Krstić.
Građanima savetuje da kada izbije požar pozovu 193 - vatrogasce, jer ukoliko se na vreme reaguje "požar gasi čaša vode".
"Ako se reaguje na vreme požar se može ugasiti. Važno je kada pozovu vatrogasce (193) da kažu preciznu lokaciju, preciznu adresu i dok ne stignu vatrogasci pokušaju sami da ugase, ako je mali požar. Ukoliko je požar veliki i vidite da ne možete ništa - evakuišite se, izađite iz stana ili kuće, ne koristite liftove, ne isključujte struju u zgradi. Sačekajte vatrogasvce koji će proveriti da li je neko ostao u liftu, i oni isključivati električnu energiju u zgradama", savetuje Krstić.
Problem da se priđe požaru
Vatrogasci spasioci u gradovima imaju problem da priđu lokaciji gde je izbio požar, zbog gužvi i parkiranih automobila.
"Najveći problem u gradovima su parkirani automobili koji otežavaju vatraogasnim vozilima da priđu mestu požara. Što se tiče otvorenog prostora problem predstavlja visoka temperatura, zatim topao vetar koji pomaže širenju i rasplamsavanju požara. To je ono što nam najviše otežava u ovom delu godine", naveo je Krstić.
Sektor za vanredne situacije ima i inspektore preventivne zaštite od požara. Upitan da li ima dovoljno inspektora koji se bave prevencijom, Krstić kaže da inspektora nikada nije dovoljno.
"Oni su stalno na terenu, to su ljudi koji rade permanentno. Koliko stižu da završe sve, to je uvek diskutabilno. Imamo veliki grad, puno objekata, ali ljudi vredno rade", zaključio je Krstić.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo/A.V.)