Promene postojećeg zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mogle bi da poboljšaju sistem obrazovanja u Srbiji, ali i smanje nasilje u školama – među vršnjacima, ali i nad nastavnicima. A, da li su našem školstvu potrebnije oštrije kazne ili preventivan rad i razgovori sa psiholozima, tema je koja žestoko deli javnost.
"Moje dete trpi vršnjačko nasilje godinu dana. Pedagog kaze da nema ništa opipljivo kao dokaz, a dokaza na sve strane", glasio je komentar koji je jedan zabrinuti roditelj napisao ispod vesti "da li nam je potreban društveno koristan rad" kao vid kažnjavanja. Nasuprot tome, javio se drugi koji je poručio da "to nije rešenje, već kazna za roditelje, tek tada će se videti promene...deca nisu kriva što su zapuštena i što se s njima ne radi.
U godini za nama, od masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" najviše se radilo na tome da se na viši nivo podigne bezbednost dece, te da se preventivno deluje kako bi se sprečilo nasilje, kao i razne krizne situacije. Pooštreno je ocenjivanje vladanja i ponašanja deteta – vladanje ulazi u opšti uspeh od drugog razreda, uvedene su disciplinske mere, primenjuje se humanitarni ili društveno-odgovorni rad... Ipak, i pored toga u godini za nama imali smo nekoliko ozbiljnih slučajeva vršnjačkog nasilja u školama.
S tim u vezi, Zaštitnik građana Zoran Pašalić, uputio je Ministarstvu prosvete Srbije Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, povodom sve učestalijih slučajeva neprihvatljivog ponašanja u školama koji neretko rezultiraju nasiljem.
Kaznene mere imaju smisla, ali ako se one ne sprovode dosledno neće postići nikakav efekat. Kako smo saznali od Zaštitnika građana, cilj je da se zakon unapredi u delu gde je to potrebno, a još važnije da se sprovede u delo.
"Predlog se odnosi na potrebu da se pojednostavi i skrati postupak protiv učenika koji bi načinio disciplinski prekršaj, jer smanjenje administriranja znači veću efikasnost u primeni same mere, da se kaznena mera sprovede do kraja", rekao je Zaštitnik građana za MONDO.
Društveno koristan rad je takođe tema, ali u smislu da se odredi angažovanje koje bi doprinelo edukaciji i vaspitanju. Drugim rečima, da učenik koji je izvršio prestup, na primer, ima obavezu da pomaže drugim učenicima ili da na drugi način doprinese aktivnostima u obrazovanju.
Predloženim izmenama zakona je, saznajemo, predviđeno i da sami učenici budu uključeni u izradu programa, jer oni najviše trpe i bolje od ostalih znaju šta bi mogao biti najdelotvorniji i najefikasniji način da se stanje promeni na bolje.
"Disciplinske i vaspitne mere su inicijativom Zaštitnika građana odvojene, ali ne sa ciljem da se afirmiše kažnjavanje, već da se, između ostalog, poveća odgovornost nadležnih u obrazovno-vaspitnom sistemu. Na osnovu predloženih mera, konkretnu odluku o pokretanju vaspitnog postupka u određenom roku, pored disciplinskog koji se pokreće, donosio bi direktor, razredni starešina, pedagog i psiholog škole. Razlog je taj što se do sada, često događalo da se kroz vaspitni postupak utvrdi da se izgrednik popravio, čime se sprečavalo izvršenje disciplinskih mera", objasnio nam je ombudsman.
Kakve su sadašnje kaznene mere?
Prema važećem zakonu i pravilnicima, kaznene mere u školama u Srbiji podeljene su u odnosu na to da li je u pitanju lakša ili teža povreda obaveze učenika. Za lakšu povredu obaveze učenika kao kazna sleduju opomena, ukor odeljenskog starešine ili odeljenskog veća, smanjena ocena iz vladanja koja utiče na prosek.
Za težu povredu obaveze učenika može se dobiti ukor direktora ili nastavničkog veća, obaveza društveno-korisnog rada, smanjena ocena iz vladanja koja utiče na prosek, premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu školu, dok je eventualno izbacivanje, kao najstroža kazna, moguće samo u srednjim školama.
Kazne će se primenjivati i prilikom eventualnih napada na nastavnike, a promene se očekuju od naredne školske godine. Ministarstvo prosvete je u saradnji sa Vladom Republike Srbije donelo niz mera, i to u cilju da se sistem obrazovanja u Srbiji unapredi, a nasilje među vršnjacima, ali i nad profesorima spreči.
S tim u vezi predstoji nam izmena i dopuna Krivičnog zakonika koja će se odnosi na napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi zbog kog počiniocima preti i zatvor.
Na sastanku na kojem su predstavnici Vlade Srbije razgovarali sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u prosveti dogovoreno je da se u tekst Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji priprema Radna grupa Ministarstva pravde uvrsti, u cilju povećane krivično-pravne zaštite prosvetnih radnika, posebno krivično delo kojim će se sankcionisati napad na zaposlene u obrazovanju, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
"Ko napadne lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, a u vezi sa poslovima koje to lice obavlja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi ili članu njegove porodice, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina," navodi se u tekstu.
(Mondo.rs)