Meteorolozi upozoravaju da je počeo novi toplotni talas i potrajaće do sredine naredne nedelje. Temperatura će ići do 40 stepeni u hladu. Hlad i ako je moguće rashlađena prostorija je ono što lekari preporučuju svima, ne samo onima koji imaju zdravstvene probleme. Dovoljno tečnosti i izbegavanje rada na otvorenom u najtoplijem delu dana - recept je za izbegavanje toplotnog udara.
U 14 časova u Beogradu je bilo 35 stepeni u hladu. Ipak, na Adi Ciganliji nema mnogo ljudi, možda zato što je radni dan. Građani sa kojima je ekipa RTS-a razgovarala kažu da je mnogo lakše u vodi, a pomažu im i sladoled i hladno piće. Ima i onih, retkih, kojima vrućina ne smeta.
Prodavcima je teže nego kupačima. Kažu da su gužve samo vikendom. Na Trgu Republike subjektivni osećaj je da je vrelije. I dok ponekad sunčanje prija, kada su ovakvi dani podnošljivo je samo u hladu.
"Teško je jako, ali trudim se da imam uz sebe što više vode i nosim šeširić. Sad ga ne nosim jer sam u hladu, malo sam seo da odmorim, da se rashladim i da se što više umivam, fontane mnogo pomažu u tome", kaže jedan od Beograđana.
Ostali građani su izašli zato što su morali i jedva čekaju da uđu u rashlađeni prostor, ili da odu na more.
"Idemo na kafu i da kupimo karte za more. Rashladićemo se u Budvi", kažu devojke.
Unositi više tečnosti, uzimati više lakših obroka
Ko ne ode na more, od sutra nek se spremi za 40 stepeni. Doktori ponavljaju savete - pre svega starijim sugrađanima. Doktorka Milica Marjanović iz kruševačke Hitne pomoći ističe da je najvažnije da se unosi dovoljna količina tečnosti, po ovako visokim temperaturama čaša vode na 20 minuta.
Treba, kaže, izbegavati zaslađene i napitke koji sadrže veliku količinu kofeina. Savetuje i da se sve fizičke aktivnosti obave u ranim prepodnevnim časovima i kasnim večernjim časovima.
"Takođe, treba uzimati više lakših obroka, a najtopliji deo dana provoditi u zamračenim i rashlađenim prostorijama", kaže ona.
Klimatske promene odražavaju se na zdravlje građana
Savetuju lekari i iz Svetske zdravstvene organizacije - kažu države bi morale više da brinu o klimi i planeti jer će se to odraziti i na zdravlje građana. Dr Fabio Skano, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, rekao je da je u poslednjih 20 godina zbog vrućine došlo do porasta smrtnih slučajeva za čak 30 odsto. A pretoplo tek dolazi. I potrajaće do 17. jula
"I to je sve zbog klimatskih promena, a globalno, ne preduzima se mnogo toga. Individualno - vodite računa kako se oblačite, evo ja sam bez kravate, sedimo u klimatizovanom, i tako bi trebalo dok je napolju pretoplo", rekao je Skano.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo/A.V.)