"Da li mogu dobiti otkaz ako napustim gradilište jer ne mogu da radim zbog vrućina" glasilo je pitanje jednog našeg čitaoca, na temu kroz koju smo istraživali prava radnika u Srbiji.
Šta je dozvoljeno, šta ne jasno je definisano Zakonom o radu, gde je konkretno u članu 39 navedeno kada zaposleni ima pravo da odbije da radi odnosno u narednom kada može da napusti radno mesto.
"Ako zaposlenom preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede; ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled; ako radi na mestu na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu..." samo su neke od situacija kada može napustiti teren.
Upozorenja stručnjaka, da se izbegava boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana dok traje toplotni talas u Srbiji, lepo zvuči u teoriji, ali u praksi su teže primenljivi – od građevinskih radnika, komunalaca, poljoprivrednika, do svih ostalih zaposlenih koji odlaze na posao.
Zakon, međutim, ne ide u korist radnika, koji se u ovim situacijama pre mogu osloniti na volju poslodavaca da će poštovati smernice Ministarstva za bezbedan i zdrav rad na otvorenom.
Vlada je poslodavcima dala preporuke da "organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada", navodi se u odluci donetoj u skladu sa Preporukom koju je donela Vlada Srbije 2007. godine.
Sme li radnik na gradilištu, recimo, da napusti skele ukoliko zbog vrućine ovih dana proceni da ne može da radi? Sme, ali postoji procedura koju mora da ispoštuje. Međutim, on o tome mora obavestiti poslodavca. Ukoliko poslodavac ipak donese odluku da ostane na mestu rada, on ima rok od osam dana da obavesti inspekciju rada da je napustio mesto rada, pa da ona odluči da li je to opravdano ili ne.
"Zaposleni ne mogu da dobiju otkaz jer su predugo ili često na bolovanju, u suprotnom to se smatra nezakonitim i propisano je članom 183 Zakona o radu. Ali, ako je zaposleni primera radi još pre bolovanja načinio neku povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline primera radi, poslodavac može, kao i inače da uredno sprovede zakonitu proceduru otkaza ugovora o radu. Dakle, ako je otkazni razlog nastupio pre prevremene sprečenosti za rad odnosno pre otvaranja bolovanja, moguće je i dozvoljeno, naravno uz poštovanje zakona o radu, sprovesti proceduru otkaza ugovora o radu", u ranijoj izjavi za naš portal objasnio je advokat Ozren Slović.
Kazne za poslodavce
Ukoliko poslodavac ne obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj sredini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, zakonom je propisana novčana kazna za poslodavca od 1,5 miliona dinara do dva miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.
Zaposleni mogu da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a ova prijava može biti i anonimna. Inspekcija rada će odmah izvršiti inspekcijski nadzor, utvrdiće činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada. Kontakt podaci odeljenja, odseka i grupe inspekcije rada, istaknuti su na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: https://www.minrzs.gov.rs/sr/kontakt.
(Mondo.rs)