Da li je ekološki prihvatljivo rudarenje litijuma, izum ravan suvoj vodi ili je to uz današnju tehnologiju ipak moguće i može li Srbija da profitira od litijuma? Gost "Pulsa Srbije" koji je odgonetnuo ova pitanja bio je ekonomista Mihailo Gajić iz kluba LIBEK.
Gajić je pričao o temi koju moramo da ustanovimo pre nego što se osvrnemo na ekonomski aspekt ovog projekta:
"Jasno je da ovakve teme mogu da izazivaju pojedine emocije, a samim tim je nešto što može da poremeti političku dinamiku u svakoj zemlji. Nisam u potpunosti siguran zašto se desilo da je investicija jednog rudnika nešto što je toliko zatalasalo javnost u Srbiji. Deluje da se tu ne prelamaju teme nužno vezane za ekologiju, već i neke druge, poput veze Srbije sa Zapadom, Istokom, odnos prema ekologiji... Postoje različiti nivoi za i protiv. Smatram da bi trebalo da se izuzmemo priče o različitim temama, već postaviti direktno pitanje da li je moguće pomiriti ekologiju sa ekonomskim aspektima. Drugim rečima, ako ne može da se otvori rudnik zbog uticaja na životnu sredinu, onda ne bi trebalo ni da razmišljamo o potencijalnim ekonomskim benefitima. Ukoliko je izvodljiv aspekt ekologije, onda je ekonomija svakako ono o čemu bi trebalo da pričamo.
Ekonomski gledano, apsolutno je jasno da bi ovakav projekat doneo benefite u Srbiji.
"Mislim da je ekonomski gledano potpuno jasno da bi ovakav projekat imao pozitivne ekonomske benefite po Srbiju, čak i da se zaustavi samo na pitanju rudnika. Dakle, to bi bilo jedno od najvećih infrastrukturnih investicija zabeleženo u Srbiji, odnosno nešto više od 2,5 milijarde dolara je dodatna investicija koja bi bila neophodna da bi se pokrenuo projekat. To bi propratilo 1.300 otvorenih radnih mesta u samom tom postrojenju. A naravno, kao tako veliko postrojenje, mora da ima veliki broj domaćih dobavljača sa kojima će da sarađuje oko pružanja različitih hemijskih kaginasa do različitih drugih usluga kao što su prevoz, održavanje i tako dalje. To bi generisalo negde još oko 3.000 radnih mesta u celokupnoj privredi. Naravno, najveći ekonomski benefit bi bio u tom koraku iza toga, dakle da se ne zaustavi samo na kopanju rude, nego da se zatvori ceo proizvodni proces.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/J.D.)