Smešten na samoj granici između Srbije i Crne Gore manastir Kumanica odoleva vekovima i smatra se jednom od najvećih srpskih svetinja. Ne zna se ko ga je tačno podigao, ali se ime ove bogomolje prvi put spominje u 16. veku, posvećen je Svetom arhangelu Gavrilu a u njemu se nalaze mošti Grigorija Kumaničkog. Za njega su vezane brojne legende.
"Ovde dolazi i mnogo bračnih parova koji ne mogu da imaju decu i mole se. Kad prođe post dođu u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Ovo je zaista jedna velika svetinja. Ovde i sada dolazi veliki broj vernika", kaže meštanka sela Bare.
Da je manastir velika svetinja potvrđuje i otac Nikolaj, starešina manastira Kumanica. Ono što je manje poznato, dodaje on, jeste da je manastir jedva preživeo rušenje i to samo zahvaljujući slozi naroda.
"Manastir Kumanica trebalo je da bude srušen kada se gradila pruga Beograd - Bar jer se nalazio na toj predviđenoj trasi. Međutim, verujući narod to nije nikako dopustio. Tada su se pobunili svi, i pravoslavci i muslimani, bili su složni i spasili su manastir. Tako da pruga prolazi pored njega", kaže za RINU otac Nikolaj.
Do skoro se do manastira jedva stizalo orunulim makadamskim putem, ali ovog leta je nakon toliko čekanja konačno urađen asfaltni prilaz iz sela Bare, što mnogo znači monasima, ali i svim vernicima. Monahinja u manastiru, mati Gavrila kaže da je put bio jako loš i da koliko god da su ga nasipali i radili propuste, voda ga je svaki put odnela.
"Slava Bogu na svemu, i onemo ko je dozvolio i ko je učinio i ko jo uradio put, da ih Gospod nagradi."
BONUS VIDEO:
(RINA/MONDO/J.D.)