Posle višednevnih paklenih temperatura, traži se predah od julskih toplotnih talasa. Ekstremne vrućine pogodile su brojne zemlje u južnoj i istočnoj Evropi ovog meseca, delimično podstaknute talasom toplog vazduha iz severne Afrike.
Više ljudi je umrlo u Italiji, dok su upozorenja na vrućinu izdata u Portugalu, Rumuniji i na Kipru. Stručnjaci potvrđuju da će vrućine u narednoj sedmici malo popustiti, a kako prenosi Euro njuz, komentarisali su i kako je i zašto došlo do ovih vrućina.
Meteorolog Lars Lovinski objasnio je da je južni i istočni deo Evrope bio pod toplotnom kupolom, odnosno pod grebenom visokog pritiska sa dosta toplog vazduha koji ne struji.
Nasuprot tome, severna Evropa je pošteđena toplote zbog mlaznog toka - trake brzog vazduha u gornjim slojevima atmosfere koja razdvaja ova dva vremenska režima. Tamo gde se susreću vazdušne mase, od južne Francuske i Alpa do baltičkih država, bilo je nekoliko ciklusa jake kiše i grmljavine praćenih gradom i vetrom.
Temperature u vrućim delovima Evrope bile su 6 do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka za to doba godine, što je podstaklo požare i zahtevalo rekordnu potrošnju energije. Neka područja su usvojila posebne planove rada tokom vrućina, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom radi zaštite radnika.
Dobra vest je da su ekstremne vrućine iza nas i da će temperature padati u narednim nedeljama.
"Ovaj prodor hladnijeg, svežijeg vazduha mogao bi da izazove jake grmljavine, posebno na Balkanu", rekao je Lovinski.
Dani su sve duži jer se Zemlja sporije rotira, a glavni krivac za to mogu biti klimatske promene. Predviđanje toplotnih talasa, posebno njihovog trajanja i intenziteta, ostaje izazov. Meteorolog AccuWeather Tajler Rojs veruje da se ovonedeljne vrućine neće ponoviti, bar ne u ovim razmerama.
"Lokalizovana ekstremna toplota (više od 35°C) je verovatnije da će se desiti dan ili dva na tipičnim lokacijama, posebno sredinom avgusta", rekao je Rojs.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji ist/MONDO/J.D.)