U vreme opakog cara Likinija, koji vladaše istočnim delom carstva Vizantijskog, bi veliko gonjenje na hrišćane. U Nikopolju Jermenskom javi se namesniku carskom Lisiju sv. Leontije sa još nekoliko prijatelja svojih i reče mu, da su oni hrišćani.
"A gde je vaš Hristos? Ne bi li raspet, i ne umre li?”, upita Lisije. Na to mu sv. Leontije odgovori: "Kad znaš, da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo”.
Posle duge prepirke o veri Lisije ih izbi i baci u tamnicu, gde im ne davahu ni jesti ni piti. Neka blagorodna hrišćanka Vlasijana donošaše im vodu i dodavaše kroz tamnički prozor.
I anđeo Božji javi im se u tamnici, da ih uteši i ohrabri. Kada bi suđenje, javiše se Lisiju i dva tamničara kao obraćeni hrišćani, i još mnogi drugi, svega 45 njih na broju.
Sudija ih osudi sve na smrt tako da im prvo sekirom budu odsečene ruke i noge, pa posle da budu bačeni u oganj. Ta grozna kazna bi doslovno izvršena, i duše svetih mučenika odleteše Gospodu svome u večni život.
Česno postradaše i carstvo naslediše 319. godine. Na današnji dan setite se njihovih života i njihove vere, otiđite u crkvu i pomolite se Hristu Bogu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)