Da li to tako mora, da li je rast cena mogao biti i veći, da li se na drugom kraju sveta, ili na nekoliko krajeva, krije razlog za poskupljenje. U trenutku kada kupac plaća više za nešto što svakodnevno konzumira, on ne razmišlja o napadima Huta u Crvenom moru, niti o klimatskim promenama. Još manje razmišlja o investicionim fondovima i njihovoj ulozi u povećanju cena. A, da li bi trebalo?
O poskupljenju kafe treba da znamo jednu najbitniju činjenicu, a to je da je suviše mnogo različitih faktora uticalo na promene na rafovima koje su nas sačekale početkom jula.
Takođe, treba da znamo i da su stručnjaci saglasni kada kažu da je skok cene kafe na svetskom tržištu uzrokovan objektivnim razlozima. Dodatno, njihova predviđanja su da julska poskupljenja kafe u Srbiji verovatno nisu i poslednja. Kada bismo pitali zašto su predviđanja takva, jednostavna odgovor bi bio da su poslednjih godina globalni izazovi takvi da mi slabo na šta možemo da utičemo.
„Obilne kiše u Brazilu i velike suše u Vijetnamu proteklih nekoliko godina dovele su do nestašice sirove kafe. To su prepoznali i investicioni fondovi koji posluju na berzama u Londonu i Njujorku, koji su ulaganjem milijardi dolara dodatno podigli cenu. Zbog viših cena sirove kafe, povećani su i carinski troškovi. Dodatno, problemi sa logistikom izazvani napadima Huta na transportne brodove u Crvenom moru prisiljavaju brodove da umesto Sueckog kanala koriste alternativne rute, što je povećalo i vreme i cenu transporta u Evropu. To su samo neki od problema na globalnom nivou, koji se prelivaju i na naše tržište, što rezultira očekivanim rastom cene kafe u Srbiji“, kaže ekonomista Ljubodrag Savić.
Promene u klimatskim uslovima takođe igraju značajnu ulogu. Globalno zagrevanje ugrožava na regije u kojima se kafa tradicionalno uzgaja, prisiljavajući proizvođače da traže nova područja za uzgoj ili da investiraju u otpornije sorte kafe. Adaptacija na ove promene zahteva značajna sredstva i vreme, što se odražava na cenu konačnog proizvoda.
Domaći proizvođači su dugo amortizovali sve spoljne uticaje, sve do ovog leta, kada više nisu mogli da se izbore sa promenama. Ne želeći da ni u jednom trenutku odstupe od kvaliteta kafe, bili su prinuđeni da povećaju cene, što su najviše osetili krajnji potrošači.
Budućnost je teško predvideti, a deo te budućnosti su i cene. Idealan scenario bi bio da prestanu svi sukobi u svetu, da Rt dobre nade obilazimo samo turistički, umesto što ga koristimo kao obilaznicu od napada Huta, da klimatske promene krenu hodom unazad, sve do onog trenutka kad nismo brinuli o prinosima. Jasno je koliko velikih delova slagalice mora da spoji pod idealnim uglom kako bismo mogli da kažemo da je turbulentan period iza nas.