Iako odlazak na bolovanje nije razlog otkazivanja ugovora o radu, u pojedinim situacijama može doći do prekida radnog odnosa, na štetu zaposlenog.
"Zloupotreba prava na bolovanje predstavlja povredu radne obaveze odnosno razlog zbog kojeg poslodavac može dati otkaz zaposlenom", rekao je Slović.
Pod zloupotrebom bolovanja podrazumeva se situacija kada se zaposleni nalazi na bolovanju, iako je sposoban za rad ili obavljanje posla ili preduzimanje drugih radnji koje ne moraju biti u vezi sa poslom, a kojima sprečava svoje ozdravljenje, odnosno pogoršava svoje zdravstveno stanje i time utiče na produžetak bolovanja.
Zloupotrebom prava na bolovanje se ne smatra, primera radi prema jednoj presudi Vrhovnog kasacionog suda, kada zaposleni odsustvo sa posla koristi radi obavljanja određenih aktivnosti, kojima ne sprečava svoje ozdravljenje i ne pogoršava zdravstveno stanje. Poslodavac vas može poslati da uradite dodatne analize, kako bi se utvrdilo stvarno stanje
"Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe bolovanja ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom", rekao je Slović.
Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu zakona o radu.
"Rezultati te analize mogu da posluže kao razlog za podnošenje zahteva nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, odnosno kod filijale Republičkog fonda za zdravstveno Osiguranje, tako što će ili prigovoriti na nalaz izabranog lekara, ili podneti zahtev za ponovnu ocenu razloga bolovanja ili zatražiti veštačenje medicinsko od strane rfzo-a", pojasnio je advokat.
Naravno, ovde treba imati u vidu da neopravdano "maltretiranje" zaposlenih koji su na opravdanom bolovanju, se može pod određenim okolnostima podvesti i pod šikanozno ponašanje, uznemiravanje, mobing, što poslodavcima može napraviti probleme.
Nedonošenje doznaka
"Obaveza zaposlenog je da najkasnije u roku od tri dana dostavi poslodavcu tzv. doznake, u suprotnom nedostavljanje doznaka može biti razlog za otkaz ugovora o radu", pojasnio je advokat Slović.
Na pitanje da li poslodavac ima pravo da vas zove telefonom, i proverava da li ste kod kuće u toku bolovanja, kaže:
"Naravno da nema pravo i Vrhovni sud je zauzeo takav stav. Bolovanje se otvara uz nalaz lekara, a ako se u to sumnja, jasno je propisana procedura, i ništa mimo toga nije dozvoljeno", rekao je on.
Bolovanje tokom godišnjeg odmora
Vreme na kome je zaposleni na bolovanju računa se u neprekidan rad smislu određivanja koliko dana godišnjeg odmora ima zaposleni.
Ako zaposleni ode na godišnji odmor, pa otvori bolovanje, dani bolovanja mu se ne računaju u godišnji odmor i može po isteku bolovanja da nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Iznos naknade zarade za vreme bolovanje se isplaćuje u iznosu od 65% po prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje.
"Ako je bolovanje zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, bolovanje se isplaćuje 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Bolovanje, iako je propisano da se isplaćuje 65% nikada ne sme ići ispod minimalca", istakao je advokat za Telegraf Biznis.
Za kraj, advokat Slović je pojasnio:
"Otkaz se ne može dati zbog toga što je neko na bolovanju, ali sa druge strane to ne znači da otkaz ne može da se dobije za vreme bolovanja, može, ali razlog otkaza ne može da bude bolovanje, već neka povreda radne obaveze ili discipline koja je nastala pre otvaranja bolovanja, i naravno sve uz poštovanje zakonske procedure".