Nivo jezera Ćelije od letos je niži za dva metra, što je drastično izmenilo izgled Zlatarskog basena, najplićeg među tri u sastavu akumulacije. Kod sela Bogiše, nestvarna slika. Na isušenoj obali hiljade ljuštura školjki i puževa.
"Ja sam na jezeru od '79 - 80 kad su pustili to jezero‚ i ovako ne pamtim. Jedino kad je bilo za vreme rata kad su ispuštali jezero, ono je bilo prazno, tu nije bilo vode ništa, a ovu sušu i ovako ne pamtim. Kažu da svakog dana se povlači po pet, šest cm", navodi Mića Tripković iz Kruševca.
Mija Stefanović iz Kruševca dodaje: "Ovo nikad nije bilo. Vidite puževi, puna obala kompletno. To je povučena voda otišlo je to bestraga, da nema gde ni da se peca, i ja strahujem da li će imati vode uopšte za piće".
Razloga za brigu nema, kažu stručnjaci. Voda u akumulaciji je na koti 275m n/v što je kažu, više nego dovoljno za nesmetan rad Fabrike u Majdevu i da ekstremni vremenski uslovi potraju. Sa druge strane, uslovili su manjak kiseonika i vode u priobalju što je jedan od mogućih razloga za uginuće školjki i puževa.
"Postoji i druga mogućnost, sama smena generacije kod ovih školjki i pužiča. Jezero je dosta staro, 45 godina, Cygnea anodonta živi 40 godina, a pužiči žive od 5 do 25 godina, takođe je moguće da je i to jedan od razloga za takozvani masovni pomor. Kvalitet vode nije narušen u ovom trenutku zbog ove pojave, to zasigurno tvrdim, jer mi vršimo svakodnevnu kontrolu procesa same vode, kako mikrobiološke tako i hemijski”, ističe Brankica Dančevska, šef mikrobiološke laboratorije Fabrike vode Majdevo.
To potvrđuju i analize kruševačkog Zavoda za javno zdravlje koji vodu u distributivnoj meži kontroliše tri puta nedeljno.
(Mondo, RTS, I.L.)