Dva i po meseca obuke omogućava da godišnje kroz obavezno služenje vojnog roka prođu do četiri generacije, a kasarne u Srbiji mogu se obnoviti za godinu dana za prijem novih regruta, stav je penzionisanih visokih oficira Vojske Srbije nakon najave da bi za 20 dana mogla biti doneta odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka.
O tome kakva sve vojna obuka očekuje nove regrute i koje sve uslove država mora da ispuni kako bi kasarne bile spremne za prijem novih vojnika, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su Luka Kastratović, general u penziji, i Milanom Jolović pukovnik u penziji. Po rečima penzionisanog generala Kastratovića, nakon polemike koja je o tome trajala osam godina, “vraćanje vojnog roka veoma dobra odluka”.
"U vreme ministra Vulina, politika je tražila da se vojni rok odmrzne i pokrene inicijativa. U sistemu odbrane imamo dva podsistema, vojnu i civilnu odbranu. Služenje vojnog roka i obučenost građana nije samo za ratne, već i za mirovne uslove. Imamo profesionalnu Vojsku Srbije, oko 37.000 pripadnika ukupno, ali tu spadaju i vojne ustanove, kao što je VMA, pa oko 13.000 vojnika čine borbeni sastav. To nije dovoljno za ratne uslove. Ne planiramo nikoga da napadnemo, ali moramo biti spremni na izazove, pretnje sa KiM-a, iz Hrvatske, ili u slučaju širenja rata", rekao je Kastratović, gostujući u programu televizije K1.
Na pitanje da li se vojska vraća zbog mogućnosti rata, on je odgovorio: "Ne, vojni rok se vraća jer imamo opremu i PVO sisteme, ali neko mora da ih koristi i vežba na njima, ne da bi ratovao, već da bismo sprečili napad na nas."
“Na Balkanu se svakih 30-40 godina vodi rat”
Penzionisani general Kastratović je pojasnio i zašto u našoj zemlji nije veliko interesovanje za profesionalno služenje vojnog roka.
"Profesionalnu vojsku imaju samo velike sile sa jakom ekonomijom, poput Nemačke, Italije, Engleske, i Francuske, koje mogu da priušte visoke plate vojnicima", objasnio je on.
Kako je istakao pukovnik u penziji Milan Jolović, “nijedna država ne dobija rat samo sa redovnim i aktivnim sastavom”, već, kako je rekao, “rat dobija narod, odnosno rezervni sastav”.
"Mi živimo na Balkanu, gde se svakih 30 do 40 godina vodi rat, bez obzira na našu neutralnost. Ona nam ne garantuje da nećemo biti uvučeni u sukob. Nismo želeli ni rat devedesetih, ali stvaranje unipolarnog poretka donelo je ratove u Iraku, Jugoslaviji i Čečeniji. Sada smo svedoci novog poretka i rata u Ukrajini. Gde će se taj rat širiti, ne znamo, ali moramo imati snažne odbrambene snage", kazao je on.
Švajcarska primer za obavezni vojni rok
Jolović je istakao da “75 dana vojnog roka nije dovoljno da se vojnik potpuno obuči”, ali je dodao da je ta predviđena dužina novog obaveznog vojnog roka “dovoljna za osnovno znanje koje će nadograđivati kroz rezervni sastav”.
Po njegovim rečima, dobar primer trajanje vojnog roka postoji u Švajcarskoj koja je, kako je istakao, “neutralna ali visoko militarizovana zemlja, gde obuka traje 21 nedelju”.
Što se tiče obuke, pukovnik u penziji Jolović je objasnio da individualna obuka vojnika uključuje vatrenu obuku, rukovanje naoružanjem, fizičku pripremu i pružanje prve pomoći.
"Nakon 15 dana individualne obuke, ona se nastavlja kroz kolektivni rad u odeljenjima, vodovima i četama. Obuka bi se intenzivirala u redovnom sastavu, s ciljem stvaranja jakih kolektiva. Posle osnovne obuke, svake godine bi se sprovodile dodatne vežbe sa regrutima u njihovim ratnim jedinicama", objasnio je penzionisani pukovnik tokom gostovanja u programu televizije K1.
Kasarne mogu biti spremne za godinu dana
Što se tiče infrastrukture koja bi pratila vraćanje obaveznog vojnog roka, on navodi da je Srbija ima, ali da je potrebno poboljšati uslove.
"Imamo infrastrukturu za obuku svih regruta, ali će biti potrebno dodatno ulaganje u poboljšanje uslova smeštaja, boravka i ishrane. Vlada Srbije će morati da izdvoji sredstva za te namene", rekao je Jolović i dodao da bi naša zemlja trebala da ima 15 odsto po glavi stanovnika pripadnika redovnog vojnog sastava.
General u penziji Luka Kastratović je objasnio da li je dovoljno godinu dana da se kasarne adekvatno opreme, dodajući da su pojedine već dobro opremljene.
"Obavezni vojni rok se uvodi za muškarce od 18. do mislim 27. godina. Dva i po meseca omogućava da više ciklusa ljudi prođe obuku. Tako da godišnje može da prođe tri do četiri generacije. U tom slučaju ćemo imati obučeno stanovništvo i to nam daje psihološku snagu, da možemo da se suprotstavimo nekome", zaključio je general u penziji Luka Kastratović.