Veliki broj škola u Srbiji nastavu organizuje po principu prepodnevne i popodnevne smene. Ekipa portala MONDO je na predlog pojedinih roditelja pitala stručnjake da li nedeljna promena ritma utiče na decu, njihovo zdravlje, kvalitet obrazovanja, koncentraciju, učenje, društveni i porodični život... Takođe smo ih pitali i da li bi trebalo uvesti pravilo da đaci obrazovnu ustanovu pohađaju samo pre podne.
"Moja deca idu u školu na Voždovcu i pohađaju je smenski. Takođe i ja radim po smenama i često se dešava da ja radim po podne kad oni idu pre podne i da radim pre podne kad oni idu po podne. Tih nedelja se praktično ni ne viđamo. Mislim da nema potrebe da objašnjavam koliko je za decu loše kad ne viđaju roditelje. Veoma je važno da kažem da sam po svojoj deci primetila da im je naporno da idu po podne, odnosno da te nedelje u školi nisu koncentrisani koliko su kad idu pre podne", kazala je za MONDO Isidora Janković (43) iz Beograda.
Napomenula je da je veliki problem i to što su vannastavne aktivnosti organizovane na osnovu toga što većina škola u Beogradu održava nastavu po smenama i da zbog toga počinju u večernjim satima. Dodala je da njen stariji sin trenira košarku i da mu treninzi počinju u 21 čas.
Katarina Stojković (39) iz Beograda, majka dva deteta, navela je za naš portal da ona ne smatra da je problem što deca idu u školu po smenama.
"Počeli smo mnogo da štitimo decu. Pa i mi smo išli po smenama i ne bih rekla da nam nešto fali", rekla je Stojković.
Mišljenje sociologa
Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kazala je za portal MONDO da ne postoji država Evropske unije u kojoj se u školi radi u dve smene, zato što đaci koji idu samo u jednu smenu, imaju dnevni ritam koji je prirodniji i zdraviji.
"Oni u školi mogu da obave sve školske i domaće zadatke, nakon čega kod kuće mogu da imaju 'život' - u okviru porodice i sa vršnjacima. Koncept po kome deca borave u školi samo tokom prepodneva je za decu višestruko koristan. Deca koja idu u školu samo pre podne imaju prirodniji dnevni ritam koji je u skladu sa čovekovim biološkim ritmom od čega zavisi njihovo zdravstveno stanje pa samim tim i razvoj", započela je sagovornica razgovor za naš portal.
Prema njenim rečima, redovan dnevni raspored pomaže deci da razviju rutinu i disciplinu, jer kada znaju šta mogu da očekuju u svakom delu dana, lakše im je da se fokusiraju na svoje zadatke i aktivnosti. Ova predvidljivost doprinosi osećaju sigurnosti i stabilnosti, što je ključno za emocionalni razvoj.
"Deca koja idu samo pre podne u školu mogu da planiraju da se nakon završenih školskih obaveza uključe u neke vanškolske aktivnosti kao što je to bavljenje sportom ili umetnošću. Takođe, takva struktura dana školskog deteta obezbeđuje vreme koje je neophodno za socijalizaciju sa porodicom i vršnjacima, što je ključno za refleksiju nad sopstvenim iskustvom. Socijalizacija u formativnim godinama ima ključan značaj za vaspitanje i razvojni potencijal deteta", rekla je.
Istakla je da kada deca idu u školu samo pre podne onda mogu i da uspostave zdrave navike, uključujući redovno vreme za obrok, učenje i spavanje. Ove navike su ključne za fizičko i mentalno zdravlje, jer redovan san i ishrana doprinose optimalnom razvoju i blagostanju. Predvidljivost u dnevnom rasporedu smanjuje nivo stresa i anksioznosti kod dece. Redovan dnevni raspored deteta omogućava bolje usklađivanje obaveza svih članova porodice i provođenju kvalitetnijeg vremena zajedno, navela je.
"Nenormalan je porodični život ako roditelji tokom cele radne nedelje dete vide samo na kratko uveče pred spavanje, kada su svi umorni i stoga izvan zone zapitanosti o dnevnim iskustvima a čije je 'prorađivanje' u razgovoru s roditeljima za dete veoma važno tokom formiranja ličnosti. Izvesno je da je društvena patologija koju neka deca ispoljavaju u direktnoj vezi sa nedostatkom odgovarajuće, smislene komunikacije između deteta i roditelja.
Kad roditelj zna da je dete zbrinuto u školi dok je na poslu, time nestaje izvor velikog stresa za roditelja, pa su takvi roditelji bolji i u toj ulozi i u svom profesionalnom radu, a i opterećenje na sisteme zdravstva i socijalnog rada se smanjuje. Dakle, kada deca idu samo pre podne u školu to je korisno ne samo za decu već i za roditelje, ali i za njihove poslodavce. Racionalna država koja 'ume da izračuna' trošak i dobitak, uvek će naročito brinuti o deci i svim njihovog aspektima školovanja", objasnila je viša naučna saradnica za portal MONDO.
Napomenula je da su kognitivna postignuća dece u školi moguća i u konceptu dvosmenske nastave, ali su neizbežne zdravstvene posledice uključujući i posledice na mentalno zdravlje, a vezane su za biološki dnevni ritam, tako da se koristi i mane jednosmenske i dvosmenske nastave moraju posmatrati holistički.
"I smenski rad odraslima je problem i ne predstavlja poželjan profesionalni ritam. Mi imamo i izreku 'ne vidi bela dana' koja jasno ukazuje na to da društvo prepoznaje problem kod preopterećenosti i životnih okolnosti pod uticajem nekih stresnih faktora. Nije preterano upotrebiti ovu izreku kao komentar za posledice dvosmenske nastave, koji se odnosi na decu ali i na prosvetne radnike koji su takođe roditelji i suočavaju se sa istim problemima kao i roditelji njihovih učenika.
Rad, ali i školovanje su izgubili svoj socijalni kontekst, jer radnik biva angažovan po principu 'što jeftiniji, to profitabiniji', a školovanje po principu 'što efikasnije (jeftinije), to profitabilnije'. To što je smenski koncept školovanja zakonski predviđen isto kao i smenski rad, i što su i smensko školovanje i smenski rad uobičajeni, ne znači da su poželjni i da nisu štetni.
Posledice smenskog školovanja bi mogle da budu pogubne s obzirom na to da je odavno dokazano da deca nedostatak roditeljske pažnje pokušavaju da nadomeste skretanjem pažnje na sebe a to čine povećanjem agresivnosti i delikventnim ponašanjem. Jednosmenska nastava je dokazano koncept koji utiče na smanjenje vršnjačkog nasilja, na stvaranje empatije i razvijanje timskog rada", zaključila je razgovor za MONDO Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Mišljenje psihologa
Spomena Milačić, klinički psiholog, je za naš portal istakla da će svako dete individualno reagovati na smenski način pohađanja nastave.
"Ono što bi svakako roditelji morali da urade jeste da uvedu kontrolu odlaženja deteta u krevet. Na osnovu svoje prakse zaključujem da to roditeljima jako teško ide. Postoji niz tema koje su aktuelne što se tiče dece, a jedna od njih jeste dnevni ritam dece koji slabo funkcioniše. Ako vi decu koja nemaju vreme ustanovljeno vreme odmora budite ujutru u 7 sati, to dete će doći neispavano u školu", kazala nam je sagovornica.
Napomenula je da je osnovni zadatak roditelja da prilagodi decu pravilima i da ne odustane na tom putu.
"Postoji mnogo žena koje i ne rade pre podne, ne rade svi roditelji pre podne. Ne vidim na osnovu čega bi se zahtev da deca idu samo pre podne u školu, objektivno, argumentovano opravdao. Postoji veoma mali broj srećnica koje rade samo pre podne. Roditelji kažu da nemaju vremena da budu sa svojom decom a dva sata van svog posla gledaju u telefon", navela je Spomena Milačić.
Klinički psiholog je dodala da praksa smenskog pohađanja nastave postoji decenijama i da nije primećeno da su deca imala neke velike teškoće.
"Škola jeste priprema za život. Mi ne možemo nastojati da besomučno menjamo pravila dok ne dođemo do nečeg što je objektivno. Mi nemamo nikakav dokaz da su uspešnija deca koja su išla samo pre podne od dece koja su išla naizmenično. Život je težak i sastoji se u uspešnom prilagođavanju ali to naravno ne znači da škola mora da počne u pola 8. Mislim da je prerano da deca idu u školu od pola 8, oko pola 9 je neka bolja varijanta. Ja, kao psiholog, ne mogu da kažem da je svakom detetu najbolje da ide samo pre podne u školu", zaključila je razgovor za MONDO Spomena Milačić, klinički psiholog.
Ministarstvo prosvete
Ministarstvu prosvete smo postavili pitanja da li bi trebalo da đaci u škole idu samo pre podne, da li pohađanje škole po smenama utiče na kvalitet obrazovanja, koliko i kako promena smene na nedeljnom nivou utiče na kvalitet života dece i njihove porodice kao i na samu mogućnost kvalitetnog učenja, da li postoji mogućnost da đaci idu u školu samo pre podne i da li se razmatra pomenuta mogućnost.
"Postoje škole u obrazovnom sistemu Srbije koje imaju jednosmenski rad i to su uglavnom škole sa manjim brojem đaka gde je moguće organizovati obrazovno-vaspitni rad u jednoj smeni. Većina škola, zbog velikog broja učenika i prostornih kapaciteta, organizuje nastavu u dve smene. Svakako, pohađanje nastave u dve smene ne utiče na kvalitet obrazovanja", odgovorili su za MONDO iz pomenutog Ministarstva.
BONUS VIDEO: