Poplave u Češkoj, Poljskoj, Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj osim što su napravila ogromne materijalne štete, odnele su i 15 ljudskih života, prema poslednjim informacijama. Sve se desilo kao posledica ogromnih kiša i nabujalih reka, prvenstveno Dunava.
Nezapamćene poplave je izazvao ciklon Boris, u susednoj Mađarskoj su u toku pripreme za "poplavu decenije", širom Evrope, uključujući i Srbiju, iako naše vlasti ne očekuju najgori scenario, postoji strah od porasta nivoa Dunava.
Pik između 24. i 26. septembra
"Pažljivo pratimo šta se dešava u zemljama centralne Evrope i oko nivoa Dunava, očekujemo pik između 24. i 26 septembra. Ne očekujemo veće probleme, nešto izazovnija situacija biće od Bezdana do Slankamena", izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević nakon sednice Republičkog štaba za vanredne situacije.
Upozorenje RHMZ
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je hidrološko upozorenje u kome se navodi da će na Dunavu vodostaji narednih dana biti u većem porastu. Dostizanje i prevazilaženje granica redovne odbrane od poplava očekuje se kod:
- Bezdana 19/20. septembra
- Apatina 20/21. septembra
- Bogojeva 21/22. septembra
- Novog Sada 21/22. septembra
Iz RHMZ upozoravaju da postoji tendencija daljeg porasta.
Neke reke dostigle istorijske maksimume
Dejan Vladiković, hidrolog RHMZ kaže da je zbog velikih padavina na području srednje Evrope jako veliki porast Dunav, veliki su proticaji i štete su užasne, ima, nažalost, i poginulih. Neke reke su kod njih dostigle i prevazišle istorijske maksimume.
"Kod njih je kiša stala, ovaj talas se propagira ka nama. Na našem delu toka ući će sve stanice od Bezdana do Novog Sada u redovnu odbranu od poplava. Prema našim proračunima, prva stanica na ulazu ulazi u redovnu odbranu, to je prvi stepen odbrane, tokom 19. septembra, kod stanice Apatin i Novi Sad prelaz će biti 20. septembra, a kod Bogojeva i Bačke Palanke oko 21. septembra. Što se tiče nizvodnog dela, Zemun, Pančevo, Smederevo, i niže ka Gradištu, tu se ne očekuje da će preći granicu redovne odbrane od poplave jer će izgleda rad hidroelektrane Đerpad, ispuštanjima i manevrisanjem u dogovoru sa kolegama iz Rumunije, uticati da nizvodni tok ne bude kao uzvodni – kaže Dejan Vladiković.
Približavamo se granici vanredne odbrane od poplava
Prema njegovim rečima, talas će nastaviti i od 23 i 24. septembra će se približiti granici vanredne odbrane od poplava, ali je neće prevazići. Vrh talasa se očekuje oko 23. septembra, kod Bogojeva 25. septembra, kod Novog Sada 26, i Zemuna 27. septembra.
"Napomena za ovaj talas je što su kiše stale, ogromna voda ide dalje. Pošto su u okviru ciklona 'Boris' bile jake snežne padavine i velika količina snega je jako rano već u Alpima, on će se topiti narednih dana i to će usporiti opadanje ovog talasa. Dakle, ovaj talas će biti malo produžen zbog snega. Jako je bitno da slike koje smo viđali ne mogu da se ponove, jer su iznad nas padavine bile jako male u odnosu na Evropu, čak simbolične. Kod njih je palo za četiri do pet dana od 100 do 300 mm, a kod je bilo 10 puta manje kiše", objašnjava Dejan Vladiković.
Sreća u nesreći da je bila suša
Ističe da se u Srbiji malo popravila hidrološka situacija posle skoro dva meseca suše, ali nikakve alarmantne situacije neće biti.
Naime, do pre deset do 15 dana imali smo stalna upozorenja na niske vodostaje i niske plovidbene nivoe, pogotovo na Savi, ali i na Dunavu na nekim delovima toka. To je štetno, kaže Vladiković, ali kada se sada pogleda ova situacija „sreća je u nesreći što se sada na našem toku krenulo sa jako niskim nivoom“.
"Na Dunavu su izdata sva upozorenja i taj talas će biti značajan. Prve procene su da će biti drugi po rangu po količini vode. Prvi je bio 2002. godine, zatim 2013. na gornjem delu Dunava i ovaj bi bio jači", kaže hidrolog.
Kakva je procedura u Srbiji?
Procedura zbog ove situacija je sledeća: RHMZ izdaje upozorenja, i na osnovu jačine i dužine trajanja situacije se podatke šalje javnim preduzećima. Za ovaj slučaj Dunava nadležni su "Vode Vojvodin" i "Srbija vode", pošto jedno JVP vodi računa o levoj, a drugo o desnoj obali ove reke.
"Nadležna preduzeća već preuzimaju mere, osiguraće slabe tačke, ako ih ima spremiće stanice, ekipe će biti na licu mesta, ako postoje mobilni nasipi biće spremni. Za slučaj nekih evakuacija je nadležan i Sektor za vanredne situacije. Ima pojedinih slabih tačaka, to je naselje Kamenjar i Ribarsko ostrvo kod Novog Sada. To su mesta gde su kuće građene u poplavnom području i kada naiđe veća voda oni imaju strašne probleme. Svi su upozoreni", kaže Vladiković.
Dodaje da RHMZ prati situaciju, a prethodnih dana je zbog siline naleta bilo slučajeva da je popustila brana u južnoj Poljskoj i Češkoj.
"Ovo je ozbiljna pojava, ali mi se nadamo da ovde neće biti većih problema", poručuje Dejan Vladiković.
Kada se proglašava redovna, a kada vanredna odbrana od poplava?
Kako je objasnio, redovna odbrana od poplava se za svaki sektor proglašava prema određenim objektima za odbranu. To su visine pri kojima kada se one prevaziđu i to je znak za uzbunu za nadležne javne ustanove.
"Redovna odbrana se proglašava kada nivo reke stigne do osnove ili baze nasipa. Drugu, vanrednu odbranu od poplava ne treba mešati sa vanrednim stanjem. Vanredno stanje se proglašava kada je užasna kataklizma kao što su bili 2014. Obrenovac i Krupanj. To je sada u Českoj, Slovačkoj i Donjoj Austriji, ali kod nas nije, i neće biti. Granica vanredne odbrane od poplave znači da je voda stigla do jedan metar od krune ili vrha nasipa. To važi za svaki sektor. Neke države imaju tri nivoa odbrane od poplave, to su uglavnom zemlje u EU", zaključuje Dejan Vladiković.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)