Kada se sledećeg septembra vrati obavezno služenje vojnog roka regruti od 19. do 27. godine će se podeliti praktično u tri grupe. Najmlađi regruti koji žele da služe sa oružjem biće 75 dana u vojsci, stariji od njih će najverovatnije malo kraće služiti vojsku, dok će oni koji ulože prigovor savesti biti u "civilnoj vojsci" ukupno 155 dana.
Budući regruti moći će da izraze prigovor savesti i da služe vojni rok bez oružja. Međutim, to neće biti kao nekad po bolnicama, pozorištima ili vrtićima, već u kasarni. Ali duplo duže, 155 dana ili pet meseci. Umesto puške zadužiće četke, džogere i kutlače. Umesto jurcanja po poligonima, sledi im čišćenje kupatila, sređivanje dvorišta i priprema i serviranje obroka.
I oni sa oružjem, ali i oni bi bez njega, vojni rok bi trebalo da odsluže u svojim gradovima ili u najbližim garnizonima. A po svemu sudeći, vikendima će biti kod kuće. Budućim vojnicima, zaposlenima, mirovaće radni odnos, to će biti izvodljivo u javnim preduzećima, ali je pitanje kako će biti kod privatnika.
Pukovnik u penziji, Miroslav Španović, govorio je o povratku vojnog roka u Srbiji.
"Govorimo o dve vrste služenja, redovno služenje vojnog roka od 75 dana i oni koji se pozovu na bilo kom osnovu, da zbog toga što imaju prigovor savesti i ostalo, po bilo kojim osnovima oni će služiti duplo više, znači 150 dana. U vojsci postoji ogroman broj mogućnosti kako će se služiti, ako ne žele da donose oružje i ostalo. Ili će raditi u kuhinji kao pomoćni radnik, ili će biti u radionicama pomoćni radnik, ili će biti vatrogasci u vojsci i slično, ali će vojni rok služiti kod nas, umesto 75 služiće će 150 dana", naveo je on, pa dodao:
"Onaj ko služi onako kako se služi vojni rok, njemu je daleko teže, moraće više da uloži sebe. Oni će raditi od ponedeljka do petka, 6 sati pre podne, 2 sata posle podne, subotom će imati 6 sati obuke, a nedeljom će imati sportske aktivnosti i kulturne delatnosti. Prvi koji krenu u vojsku po dosadašnjim predviđanjima, znači u septembru iduće godine, to će biti generaciji 2006. Srbija je došla u vrlo složenu situaciju za 14 godina, mi smo izgubili 280.000 rezervnog sastava. E sad, tih 280.000 rezervnih sastava izgubljeno, nama je sad najmlađi rezervista 34, 35 godina.
I to je vrlo opasno za zemlju, jer totalna odbrana, kako je naša strategija odbrane, dovodi do toga da možemo se naći u situaciji da jednostavno nemamo vojnika koji će odgovoriti u slučaju potrebe po bilo kom osnovu. Da li je osnov rat, napad od drugih zemalja, da li je osnov raznorazne nesreće od zemljotresa, poplava i svega ostalog u šta može vojska da se uključi zbog svoje tehnike i svojih mogućnosti", objasnio je on.
"Vojni rok je ranije trebalo da se vrati kao obavezan"
"Činjenica je da je ranije trebalo ovo da se dogodi, ja sam jedan od predlagača koji je još pre sedam godina predlagao vraćanje redovnog služenja vojnog roka zbog toga da bismo obezbedili sigurnu odbranu. Vojska se koncepcijski pravi tako na mogućnostima sposobnosti, mi kad kupujemo tenk koji ima određene sposobnosti, daljina dejstva, preživljavanje na ratištu, koliko dana može da ostane da ne bude uništen ili avione kad kupujemo, kolike su njihove sposobnosti.
Isti slučaj je i sa čovekom, čovek mora da bude sposoban da bi se branio. Ovo služenje vojnog roka napraviće od mladih, sposobne ljude koji će umeti da se brinu o sebi, ali i o onima kojima budu povereni. Suviše je ovo kratko da bi neko bio zainteresovan. Hrvati imaju svoju državu i mogu da rade šta hoće, neka odlože, neka ne odlože, to je njihovo, mi imamo svoju strategiju. Znate, da bi zemlja bila suverena, Hrvati su u NATO paktu, oni još uvek mogu da kažu, naš će da brani NATO pakt. Mi smo zemlja koja je bila napadnuta 1999. godine tog istog NATO pakta i mi moramo biti spremni jer ako ne budemo spremni da branimo našu suverenost, nestaćemo", naveo je pukovnik Španović.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/Ivana Vlajković)