Meksikanac Karlos osvojio je simpatije naših građana gostovanjem i učestvovanjem u mnogim kvizovima i emisijama. Živeo je u Kanadi i Rusiji, ali se preselio u Srbiju pre 10 godina i sada radi povremeno kao prevodilac.
Otkrio je zašto se oseća mnogo slobodnije u Srbiji, šta je bolje - rakija ili tekila i zašto su ljudi u Novom Sadu drugačiji u odnosu na ostatak Srbije.
" U srpskom jeziku volim mnogo stvari, naravno i psovke", kaže kroz osmeh, a priznaje da mu se najviše dopao srpski smisao za humor jer sličan meksičkom.
"Ni u jednom jeziku to nisam video, samo na španskom i na srpskom. To je vrlo unikatno, igraš se rečima. Zanimljiva stvar u vezi sa srpskim jezikom jeste broj slengova da kažeš kako si se napio. Sećam se kada nas je bilo par Srba i par Latinoamerikanaca. Pokušavali smo da shvatimo koliko imamo načina da to kažemo na španskom, možda 4-5 načina. A Srbi... Pomagao sam Srbima naravno, našli smo dvadesetak, ako ne i više. 'Prepiti se', 'napiti se', 'olešiti se', 'preparirati se', 'otrovati se'... Ima dosta".
Prvo put kada je doživeo kulturološki šok bilo je u Banjaluci
"Izašao sam iz autobusa, neka majka i njen sin su primetili da nisam odande, primetili su možda kako sam izgubljen i slično. Majka nije znala engleski, ali njen sin jeste. On mi je prišao i upitao me: 'Odakle si, jesi li dobro, jesi li se izgubio? Treba li ti pomoć, imaš li gde da prespavaš?' Majka mu je govorila da mi prevodi. Rekao sam: 'Ne brinite, rezervisao sam sobu, hvala vam. Samo mi treba pomoć da pronađem bankomat'. Majka je krenula da vadi novčanik da mi da novac. Rekla je sinu 'daj mu novac da ima za taksi'".
Bila je to ta ljubaznost sa kojom se upoznao čim je došao u region. I takva iskustva pratila su ga kroz čitav Balkan i Srbiju, ističe Karlos.
Od svega što voli u Srbiji, najviše voli slobodu koju ima.
"To je jedina glavna razlika između Srbije i Meksika. Meksiko je malo opasniji, mada zavisi dosta i od mesta. Moj grad Pečuka i nije toliko opasan, ali nemaš ovakvu slobodu kao u Srbiji. Ovde možeš da izađeš na ulicu bilo gde i bilo kad. Čak se i devojke vraćaju kućama u 2 ujutru, šetaju same ulicama i znaju da ih niko neče uznemiravati".
Kaže da mu najviše nedostaje hrana, jer u Meksiku postoji mnogo više načina za pripremanje hrane, više sastojaka, kojih u Srbiji nema. Iako u Beogradu ima dosta meksičkih restorana, on tvrdi da to nema veze sa meksičkom kuhinjom.
"To je neko američko s**nje, naravno Amerikanci kvare kuhinje svih naroda. Ovde su američke verzije meksičke kuhinje", kaže on.
Priznaje da mu se Novi Sad najmanje dopao i da su Novosađani drugačiji od ostatka Srbije.
"Novosađani nisu toliko otvoreni kao u ostatku Srbije, to je moj lični utisak. Ljudi su nekako najzatvoreniji u Novom Sadu, bilo mi je potrebno mnogo više vremena da ih upoznam. Nije lako sprijateljiti se sa nekim u Novom Sadu kao što je to slučaj u Beogradu ili nekom drugom delu države. Ljudi u Novom Sadu imaju srednjoevropski mentalitet, dosta udaljeniji od balkanskog. Prva 2-3 puta kada sam bio uopšte mi se nije sviđao. Zaista mi se nije sviđao Novi Sad. Mislio sam - ljudi su dosadni, zatvoreniji. Tek treći put sam imao sa kim da se vidim, i onda sam mogao da upoznajem ljude odande i tada je počeo da mi se više dopada.
Karlos obožava rakiju i preferira je više od tekile.
"Ovde te svi nude rakijom. Navikao sam se. Popijem rakiju od početka dana. 'Uzmi drmni rakiju, kafa uz rakiju', sve to mi govore. I stvarno je ukusna i imam osećaj kad je popijem da dobijem dodatnu energiju."
Na kraju je priznao da je više Srbin nego Meksikanac.
"Dajte mi čašicu tekile ili rakije, izabraću rakiju. Kultorološki gledano više sam Srbin. Brinem se da ću kada odem u Meksiko da posetim porodicu, da ću se tamo osećati kao turista", rekao je na kraju.
BONUS VIDEO:
(Youtube Attic Life/MONDO/Nevena Davidović)