Negde na pola puta između San Francuska i Los Anđelesa nalazi se oblast Kalifornije u kojoj raste naslađe grožđe i koja se zove Paso robles. A najlepša vinarija u Paso Roblesu je sigurno Opolo. Ovaj raj na zemlji zadužbina je Rika Kvina, čije je kršteno ime Božidar.
Ovaj polu-Irak, polu-Srbin, nekada je bio jedan od 3 najbolja real estate agenta u Kaliforniji, a pošto je zaradio dovoljno da ne mora više da razmišlja o egzistenciji, batalio je kuće i stanove, i odlučio da ubuduće radi samo za svoju dušu, pa u spomen na majku koja je poreklom iz Hercegovine kupio - vinograd.
Danas je to imperija koja godišnje proizvede preko milion litara vina, od kojih su mnoga (njegov čuveni Zinfandel) pokupila internacionalne Grand Prix titule.
Božo je ipak najponosniji na to što je posle skoro 10 godina borbe uspeo da dobije dozvolu da u Americi posadi našu autohtonu sortu - vranac! Njegov vranac je ove godine stigao za berbu i već na jesen biće prvi put flaširan i spreman za tržište. Ovaj njegov je, zahvaljujući žarkom suncu Kalifornije, malo slađi od onoga na koji smo inače navikli, zbog čega će, kako on kaže, imati prefinjeniji ukus.
Ovaj vanserijski, a tako skroman čovek, nimalo ne pati od veličine, pa ga tako možete zateći kako u svojoj kući, na obodu vinograda, gleda mečeve srpskih sportista sa svojim radnicima.
Božo se za srpsku stvar ne bori busanjem i parolama, već tako što svoje prijatelje, Amerikance i druge, jednom godišnje vodi u obilazak srpskih vinarija, gradova, prirodnih lepota, posle čega se oni sami vraćaju u Srbiju.
"Ja sam ludi Irac iz Minesote. ime sam dobio po ocu Ričardu, ali sam kršten kao Božidar u srpskoj crkvi u MInesoti. Uskoro ću napuniti 75 godina, u Kaliforniju sam se preselio kada mi je bilo 29. Pre toga sam se bavio trgovinom, a bio sam i policajac u Minesoti. Moja majka je rođena u Minesoti, a moja baba je došla iz Nevesinja u Bosni, 1912. godine, udala se sa mog dedu koji je bio Crnogorac iz okoline Podgorice. Moju sestru i mene je odgajila jedna Srpkinja, žena iz Like, Mika Čučković. Svi smo odrasli u jednoj kući, gde smo učili srpske običaje i tradiciju, a pošto sam ja treća generacija rođena u Americi, bila je umetnost naučiti to", priča Božidar.
Njegov otac bio je katolik, ali je prešao u pravoslavlje, pa se prema rečima Božidara, od njegovog rođenja u kući obeležavao Sveti Aranđel, kao krsna slava.
Prvi milion...
Gurao sam kolica u samoposluzi, radio sam u trgovini, počeo sam sa 15 godina, godinu dana nakon što mi je preminuo otac. Napustio sam posao kao asistent menadžera. Imao sam 50 ljudi koji su radili za mene, kada sam imao 19 godina. To je bilo od 1965. do 1969. godine.
Prvi milion zaradio sam u real estate, radio sam kao prodavac tri godine, i onda sam kupio malu kompaniju sa 6 ljudi. Tri godine kasnije imao sam 125 trgovaca nekretninama koji su radili za mene. Otvorili smo i banku za kredite, a razvili smo i softver za brokere i real estate agente, koji je pomogao mojim zaposlenima da budu vrlo produktivni i efikasni.
U to vreme imali smo 150.000 evra provizije od prodaje jedne nekretnine, ali su morali da budu plaćeni porezi. 95 posto smo radili stambene objekte, u Kaliforniji je prosečna kuća koštala 600.000 dolara, ako je provizija bila 6 posto, zarada od jedne prodaje je bila 36.000 dolara. Mesečno smo prodavali 15 do 30 kuća. Dve smo prodali košarkašu Vladu Divcu dok je igrao za Lejkerse 80-ih, nedaleko od LA", priča Kvin.
Nakon što je stekao veliko bogatstvo u real estate prodaji, Božidar je u znak sećanja na majku, napravio vinograd...
"Svi naši koji su došli ovde proizvodili su ili rakiju ili vino, to je nekako bila tradicija", rekao je on.
Poslušajte šta je još o svom životu rekao Rik Kvin koga svi zovu Božo!
(Mondo.rs, I.L.)