U Los Anđelesu živi veliki broj Srba, ali je i veliki problem okupiti ih na jednom mestu jer su raštrkani na velikom prostoru, na teritoriji dva okruga. A kad upitate nekog Srbina iz LA-a za savet gde se najbolje leči nostalgija, većina će vam reći da odete do jednog od dva kafe-a čiji vlasnik Saša Stanković nije zaboravio ko je i odakle je.
Saša je iz rodnog Valjeva došao u Ameriku pre više od 20 godina, a sa suprugom koja je poreklom iz Japana ima dvoje dece. Dugo je u ugostiteljskom poslu i ima dosta uspeha, a uspeh ovde podrazumeva konstantan i težak rad.
"Već sam 20 godina u biznisu sa ovim restoranom. Meni je bilo kad sam došao ovde najjednostavnije da uđem u ugostiteljstvo. Prvo ja nisam pričao engleski uopšte, učio sam nemački u školi, ali ni njega ne bih razumeo. Došao sam prvo kod kuma u Ameriku i nas dvojica smo otvorili biznis koji je bio veoma uspešan i to je bio neki naš početak. Radio sam u popularnom kafiću i tad sam video kako se zapravo radi posao na američki način. Ja sam mislio to će biti na balkanski način, sedi gazda u ćošku i pije kafu i priča sa devojkama i to je kafana, ali ne - ovde se totalno drugačije radi", rekao je Saša iz Valjeva, pa dodao:
"Postoje firme koje rade na način da gazda uopšte nije prisutan, ali ja sam se odlučio na to da budem prisutan i baš sam prisutan i baš radim puno. Ja i dan danas učim posao, niko nije savršen. Srbi su strašno prilagodljiv narod, ja mislim da mi možemo bilo gde i bilo kako, ali ima jedna stvar koja nas sprečava u svemu, a to je da mislimo da smo najpametniji i najbolji, to nije daleko od istine, ali moramo da shvatimo da srećemo ljude koji su i pametniji i bogatiji... Mi jesmo strastven, pametan narod, uspešni, ali moramo sve talente da pretvorimo u stvarnost. Ja sam mnogo stvari ovde naučio i pitanje je da li ću se ikada vratiti za Srbiju", rekao je Saša.
On je rekao da sebe ne vidi kao penzionera u Srbiji koji pije kafu u poznim godinama i igra šah.
"Zbog budućnosti mene i moje dece ja mislim da ću ipak ostati ovde, možda ću otići u Japan, ali u Srbiju ne. Supruga mi je poreklom iz Japana i nju sam upoznao u restoranu, zabavljali smo se godinu i po dana i otišli na neki put po Evropi gde smo razgovarali i shvatili da treba da počnemo da živimo zajedno. Kad smo se vratili u Los Anđeles shvatili smo da je ona trudna, kao da smo predvideli. Ja sam bio spreman na brak u tom trenutku. Čak je i susret naših kultura bio kompatibilan. Japanci nisu strastveni kao mi da se grle i ljube. Ja prvi put kad sam upoznao tasta i taštu ja sam njih izgrlio i oni su se našli u čudu, ali sad kad se vidimo mi se izgrlimo i izljubimo, i shvatili su da je to način na koji mi Srbi iskazujemo ljubav", rekao je Saša.
BONUS VIDEO: