Razorne bujične poplave koje su pogodile delove Bosne i Hercegovine moguće su i u Srbiji, upozoravaju stručnjaci. Od majskih poplava 2014. urađeno je dosta toga na sanaciji, ali i dalje nedovoljno na prevenciji. U nešto boljoj poziciji je Vojvodina, gde bujičnih vodotokova nema mnogo, ali gde je opasnost od ravničarskih poplava veća.
"Ovo je sistem mobilnih brana koje menjaju džakove sa peskom koji su se nekad koristili da se nadvisi nasip kad dolazi veća voda nego što je nasip.. Vode Vojvodine imaju ovo već četiri godine. Dobijeno je iz jednog IPA projekta. Možemo da pokrijemo 3,7 kilometara", rekao je za Euronews Srbija Igor Kolaković, pomoćnik direktora JVP "Vode Vojvodine".
Namenjen je pre svega ravničarskim rekama, koje u Vojvodini donose i najveći rizik od poplava. Moguće su, međutim, i one bujične, u Vojvodini tek na nekoliko lokacija, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, ali je mogućnost za to daleko veća južno od Save i Dunava.
U Srbiji je registrovano oko 11.500 bujičnih vodotokova, a najkritičniji su podslivovi Kolubare, Lima, Velike, Zapadne i Južne Morave, te pritoke Drine. U slučaju padavina koje premašuju 100 litara po metru kvadratnom u 24 sata, poplave su moguće.
"I praktično, bili bi ugroženi svi oni delovi zemlje koji su bili ugroženi i maja 2014, kada smo imalo više od 50 ljudskih žrtava i štetu veću od dve milijarde evra", kaže Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.
Jedini pravovremeni odgovor je preventiva, kaže profesor Ristić, odnosno, namensko pošumljavanje goleti, uređivanje padina kritičnih slivova, ali i izgradnja takozvanih bujičarskih pregrada koje bi zaustavile veći deo nanosa. Važno je, dodaje, i da lokalne samouprave urade svoj deo posla, jer su u njihovoj nadležnosti vode drugog reda.
"Mi smo mnogo uradili posle poplava 2014. na sanaciji oštećenih objekata, ali nismo radili ništa na slivovima koji su najkritičniji kroz ove preventivne mere. Neophodan nivo ulaganja u našoj zemlji jeste od 40 do 60 miliona evra na godišnjem nivou da bismo značajno smanjili rizik", dodaje Ristić.
Novi Sad ima sistem mobilnih brana za odbranu grada u slučaju poplava. Time se dobija kontinuirana odbrana od poplava od nasipa kod Štranda, duž celog Keja, pa do Luke. I to je tek deo opreme nabavljene nakon 2014.
Kolaković kaže - država od tada dosta ulaže, a koriste se i fondovi Svetske i Evropske banke, iz kojih se u Vojvodini, na primer, rade projekti za nasipe na Savi. Ekstremne padavine, dobrim delom uslovljene klimatskim promenama mogu, kaže, napraviti problem, pa je neophodno prilagođavanje.
"Mi učestvujemo u nekim međunarodnim projektima gde se sada uključujemo da pravimo neke nove modele samih reka da možemo da prognoziramo. U te modele se uključuje veštačka inteligencija, uključuju se savremeni proračuni klimatskih promena, tako da pokušavamo da nekom prognozom, preventivom budemo operativniji i spremniji za ono što može da se desi", ističe Kolaković.
A to je, kako pokazuje iskustvo iz komšiluka, sve neizvesnije.