Konferencija "Tranzit ka održivosti - budućnost transporta u Srbiji", u organizaciji kompanije WMG (Wireless Media Group) u okviru višegodišnjeg serijala konferencija "Re-set Summit", održava se danas u Privrednoj komori Srbije, uz institucionalnu podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Privredne komore Srbije i Nemačko-srpske privredne komore, kao i uz podršku partnera WMG fondacije i kompanija: Evropske investicione banke (EIB), Bex Energy Solutions d.o.o., Stadler Rail AG, MOL Serbia i Milšped Group.
Cilj ovog događaja je da podstakne dijalog i saradnju između državnih institucija, transportnih preduzeća, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i privatnog sektora kako bi se razvile efikasne strategije i rešenja za unapređenje održivog transporta u Srbiji. Razmenom iskustava i uvida u najnovije tehnologije i inovacije, konferencija će doprineti definisanju smernica za održivi razvoj transportne infrastrukture, kao i za smanjenje ekološkog otiska u sektoru transporta i logistike.
Na trećem panelu pod nazivom "Održivi železnički transport i infrastruktura" učesnici su razgovorali o razvoju i modernizaciji železničke infrastrukture za održivi transport, integraciji ekološki prihvatljivih tehnologija u železnički saobraćaj - DAC sistem, finansiranju i međunarodnoj saradnji u razvoju železnice, i kapacitetima železničkog saobraćaja u robnom transportu.
Anita Dimoski, v.d. pomoćnika ministra za železnički i intermodalni transport u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, naglasila je da je u prethodnom periodu puno toga urađeno u železničkom sektoru.
- Ministarstvo je u prethodnom periodu kroz kredite i donacije, u saradnji sa Svetskom bankom, uradilo napor vezan za podizanje kvaliteta upravljanja železničkim preduzećima. Jako je bitno učiniti napor i za ljudske resurse koji će sprovoditi čitav taj sistem i aktivnosti koje su zadata železničkim preduzećima - rekla je ona i istakla važnost projekta brze pruge.
- Pre dve godine uspostavili smo saobrćaj na relaciji Beograd - Novi Sad, a ove godine otvaramo i deonicu od Novog Sada do Subotice - podsetila je ona naglasivši da je jako bitna usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije, jer to, kaže, nisu samo zakoni, već i pravila.
- To je puzla elemenata koja čini strukturu železničkog saobraćaja. Nacionalna strategija razvoja saobraćaja pokriva pitanje i drumskog i vodnog i vazdušnog saobraćaja i prioriteta u razvoju. Do Budimpešte, preko Niša, Beograda, prema Bugarskoj i Turskoj - čitav taj kostur železničke mreže, ima značajnu ulogu. Izazov su i nesreće koje se dešavaju na putnim prelazima, a uz pomoć kredita Svetske banke podićićemo viši nivo bezbednosti - rekla je ona i dodala da to ministarstvo čini veliki napor da se železnički saobraćaj vrati na ono što smo imali, kao i da se poveća učešće železnice:
- Učešće železnice je sada do 20 odsto, a cilj je da bude do 30 odsto.
Izvršni direktor za razvoj i komercijalne poslove Transagent Operator d.o.o. Lazar Radaković naveo je da je za brži železnički saobraćaj bitno da se unapredi saradnja sa carinskim sektorima.
- Granice su veliki vid prepreka, i tu je neophodno unapređenje i saradnja sa susednim carinskim sektorima. Železnički saobraćaj je veliki potencijal za sve, što važi i za putnike i za robu. Mi smo počeli kao firma kojoj je u početku trebalo četiri sata da završi sve carinske procedure, a sada se to unapredilo iako, naravno, ima načina da to bude brže - rekao je.
Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS Adria East, rekao je da njihova istraživanja pokazuju da voz i dalje nije prioritet za većinu građana Srbije, ali da građani koji ga koriste kažu da je značajno unapređen železnički saobraćaj.
- Pojedini ljudi u nekim delovima Srbije nemaju ideju da mogu da potraže voz kao prevozno sredstvo. Postoji taj prostor da se ljudi više informišu oko linija. Voz "Soko" je apsolutno prepoznat i dosta ljudi je imalo iskustvo i vozilo se njime. Ljudi potpuno menjaju stav i percepciju o železnici Srbije kada se voze "Sokolom" - kaže on i dodaje da kod jednog procenta ljudi postoji uvreženo mišljenje koje se vuče još od devedesetih godina da je takva vožnja spora, da nisu sjajni uslovi, ali se ta percepcija, navodi, menja.
- Oni koji koriste voz imaju pozitivno mišljenje. Kod linija koje su poboljšane, tu je zadovoljstvo građana iznad proseka. Samo tri odsto putnika je izrazilo nezadovoljstvo. Prepoznato je, ali treba informisati što više ljude o linijama koje postoje - kaže on i dodaje da građani često nisu svesni koje opcije imaju, te da je vožnja vozom nekad i jeftinija.
- Važno je da većina građana zna da postoji, recimo, linija Beograd - Valjevo i da je to jeftinije, važno je da ih sa time upoznamo - zaključuje.
(MONDO/Kurir/Mina Branković)