Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svete mučenike Taraha, Prova i Andronika. Sva trojica bila su uhvaćena u Pompeopolju gradu u kilikijskoj oblasti za vreme gonjenja hrišćana od strane rimskog cara Dioklecijana i njegovog namesnika Numerija Maksima.
Taraha, Prova i Andronika Numerije Maksim je podvrgao teškom mučenju. Tarah je tada imao 65 godina.
Kada antipat upita tri puta za ime, on sva tri puta odgovori hrišćanin. Najprije ih tukoše štapovima, pa ih krvave i ranjene baciše u tamnicu. Potom ih ponovo izvedoše na istjazanje. Kada antipat savetovaše Prova da se odrekne Hrista obećavajući mu počasti od cara i svoje prijateljstvo, odgovori Prov: "Niti careve počasti hoću, niti tvoje prijateljstvo želim“. A kada prećaše Androniku još većim telesnim mukama, odgovori mladi mučenik Hristov: "Telo moje pred tobom je, čini što hoćeš“.
Posle dugotrajnih mučenja po raznim mestima, ova tri sveta mučenika behu bačeni u pozorište pred zveri. No voljom Božjom, zveri su se umirile i postale krotke pred trojicom Božjih ljudi. Ovaj prizor izazvao je kod prisutnih građana u areni divljenje prema stradalnicima i u mnogima je probudio veru u jednog Boga. No postiđeni i razjareni mučitelj naredio je vojnicima da uđu u arenu i hrišćane poseku mačem. Tako su završili svoj pravedni zemaljski život sveti mučenici Tarah, Prov i Andronik.
Beseda o večernjem plaču i jutarnjoj radosti
Bog grdi, i Bog veseli. Jedna pokajna pomisao već ublažava gnev Božji. Jer se Bog ne gnevi na ljude kao što se neprijatelj gnevi, nego kao otac na svoju decu. Njegov je gnev trenutan, Njegova milost beskonačna. Ako večerom pogrdi, jutrom već obraduje da bi Ga ljudi poznali i u grdnji i u milovanju.
Večerom se useljava plač, a jutrom radost. Još ove reči znače, da je noć za plač, molitvu i pokajanje, i bogorazmišljanje. Naročito je noć za pokajanje, a pravog pokajanja nema bez plača. Čovek noću nesmetano misli o delima svojim, o rečima i mislima svojim, i kaje se za sve što učini protiv zakona Božjeg.
Ako čovek noću pokajnički plače, danju će se radovati, radovaće se kao novorođeni, kao okupani, kao olakšani od bremena greha. Ako li ipak noć provodi u grehu i bezumnom veselju, osvanuće mu dan žalostan i plačevan. “O Gospode Isuse, Spasitelju, i Učitelju naš, grdi nas, no oprosti nam, šibaj nas, no spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin”.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Aleksandar Blagić)