Upravo ova količina, sakupljena u prvoj akciji sakupljanja semena u okviru šestog ciklusa projekta „Zasadi drvo“, dovoljna je za pošumljavanje jednog hektara!
Kako su nam pojasnili zaposleni u JP „Srbijašume“, deo onoga što je do sada sakupljeno, a to je više od 3.000 kilograma, već je otišlo u rasadnik „Sremčica“ za proizvodnju sadnica koje će koristiti za pošumljavanje u nekom narednom periodu, jer je sada u planu obnavljanje šuma hrasta lužnjaka na teritoriji opština Surčin i Palilula.
Zasadi Drvo
Dipl. inženjer šumarstva Adiba Džudović iz JP „Srbijašume“ kaže da je ovo pravi trenutak za sakupljanje semena hrasta lužnjaka i dodaje da, na sreću, ove godine imamo dobar urod.
- Ovo je dragoceni prirodni resurs jer sakupljanjem semena stvaramo uslove za osnivanje novih šuma i obnavljanje postojećih šuma hrasta lužnjaka. Sudeći po izgledu ovog semena, ovaj hrast je izuzetnog kvaliteta, vrlo je krupan i vitalan, a po nekoj proceni, u jednom kilogramu ima od 150 do 180 žirova. Međutim, od klijavosti će zavisiti koliko će se sadnica proizvesti - procenjuje naša sagovornica.
Veličanstveni hrast
Ova akcija ujedno šalje važnu poruku o vrednosti prirodnih resursa i odgovornom odnosu prema njima. Tako, na primer, za Tihomira Murića, izvršnog direktora JP „Srbijašume“, akcija prikupljanja žira nije samo deo godišnjeg plana, već je ključ za očuvanje domaćih šumskih resursa i prirodnog bogatstva Srbije. On je podsetio da je sakupljanje semena uvertira za pošumljavanje, koje kalendarski počinje 1. novembra, odnosno kad stane vegetacija.
- Ovaj rod će nam omogućiti da u svojim rasadnicima zasadimo autohtono seme hrasta lužnjaka i da se ono u što većoj meri primi. Hrast lužnjak je, pored estetske komponente i veličanstvenog izgleda, najdominantnija i najtraženija vrsta drveta - istakao je Murić, dodajući da su planovi tog preduzeća za sledeću godinu da se pošumi oko 350 hektara.
U godinama koje dolaze nove šume hrasta lužnjaka postaće čuvari vojvođanskih pejzaža, čuvajući prirodu za buduće generacije i pružajući primer važnosti brige za životnu sredinu.
Zadržaćemo lužnjak na njegovom staništu
l Adiba Džudović ističe da su sremske šume, uključujući Crni lug, zapravo zaostali fragmenti okeana hrastovih šuma na području Srema i Slavonije.
- Očuvanje ovih šuma je veoma značajno, naročito na vojvođanskom području, gde je šumovitost niža nego u ostatku Srbije, tako da gde god imamo pogodno stanište hrasta lužnjaka, mi ga vraćamo na njegovo prirodno stanište. Sakupljanjem žira na ovoj lokaciji, što za proizvodnju sadnica, što za pošumljavanje setvom žira, zadržaćemo hrast lužnjak na njegovom prirodnom staništu i očuvati ove vredne ekosisteme hrasta lužnjaka i poljskog jasena - zaključila je ona.
Jelena Vukić