U prvih devet meseci ove godine, građani Srbije su na društvenim mrežama prevareni za više od 54 miliona dinara, najviše na Fejsbuku i Instagramu. Glavna internet prevara je fišing, na koju korisnici lako nasednu - podaci su Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika.
Jovan Milosavljević iz Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika rekao je da se dešava da građani prijave prevaru, ali da ne kažu koliko im je novca skinuto, tako da nemaju potpune podatke.
"Ono što je evidentno da je količina izgubljenog novca daleko veća od ove koju mi danas imamo kao statistički podatak. Možemo da kažemo da je 2022. godine izgubljeno nešto više od osam miliona dinara, isto samo na osnovu incidenata koji su prijavljeni Nacionalnom centru, a imali su taj podatak o tome koliko je novca izgubljeno", naveo je Milosavljević.
Taj iznos je 2023. godine iznosio, dodaje, nešto više od 15 miliona dinara, praktično duplo više nego prethodne godine, dok se od 1. oktobra na osnovu podataka u bazi vidi da su građani od početka godine prevareni za više od 54 miliona dinara.
Objasnio je da se za napade zloupotrebljavaju svi mogući kanali, a da je, inicijalno, fišing uglavnom išao putem imejla.
"Sada to uglavnom ide putem društvenih mreža. Na osnovu podataka koje ima Nacionalni centar za ovu godinu, najveći broj fišing prevara je išao kanalima društvenih mreža. Reč je o sponzorisanim oglasima koji stižu korisnicima na njihove naloge i gde se nudi jedna fantastična opcija brze zarade u svega par klikova. Koncept napada je vrlo jednostavan. Nudi vam se mogućnost da zaradite, recimo, lajkovanjem nekih određenih sadržaja na društvenim mrežama, da zaradite neki određeni iznos", rekao je Milosavljević.
Dodao je da su aktuelne i prevare koje pozivaju na investiranje novca.
"Dakle, traži se od vas da investirate, recimo, 500 ili 1.000 dinara, gde ostvarujete na kraju dana zaradu od, recimo, 2.000 dinara, pa onda što veći broj uplata ili što viši nivo novca kroz investiciju, ostvarujete i veću zaradu, ljudi tako krenu. Imali smo, na žalost, jedan slučaj gde je gospodin iz Srbije tako investirao i investirao, podigao kredit, na kraju je morao da proda svoje nekretnine da bi mogao da vrati taj kredit, jer je shvatio, nažalost tek pred kraj, da je prevara", naglasio je Milosavljević.
Poručio je da se, čim se traže lični podaci, treba dodatno razmisliti, jer čim zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, vrlo je izvesno da nije i pozvao je građane da sve sumnjive aktivnosti prijave Nacionalnom centru.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo/Aleksandra Virijević)