Sveštenik Slaviša S. iz Leskovca navukao je gnev čak 145 vernika, koji su potpisali peticiju da se on izmesti iz njihove parohije. Parohijani tvrde da ih je sveštenik iznuđivao i određivao im cene od 1.500 dinara za svećenje vodice uoči krsnih slava.
U peticiji i otvorenom pismu koje je prosleđeno vladici navodi se da "duhovne usluge ne bi trebalo da budu predmet trgovine".
"Osvećenje vode je obred koji ima duhovno značenje i ne bi trebalo da bude komercijalizovan. Ovakva praksa može umanjiti značaj i svetost obreda, dovodeći u pitanje autentičnost duhovne zajednice. Zbog navedenih razloga, tražimo od nadležnih organa da preispitaju praksu naplaćivanja ovih usluga i da se usvoje smernice koje će omogućiti besplatno pružanje duhovnih usluga svim vernicima", navedeno je u pismu prosleđenom vladici.
Parohijani iz naselja Rade Žunić u Leskovcu, kojima trenutno služi Slaviša S., tvrde da je ovaj sveštenik insistirao da mu plate za osvećenje vode po pomenutoj ceni, pa da ih je čak i vređao kada bi mu rekli da nemaju taj novac.
"Danas je još jedna kuća vratila oca Slavišu i rekla da će zatražiti vodu u crkvi zbog tarife koju je sam odredio. Ucenom poput ‘A, ne, crkva će vas poslati opet kod mene’ insistirao je na daljem svećenju. Nakon što mu je još jednom rečeno da nisu potrebne nikakve usluge, rekao je ‘Pa dobro, 'ajde daj koliko imaš!’. Nadam se da je imao bar malo stida pri odlasku nakon trećeg odbijanja", stoji između ostalog u propratnom pismu vladiki koje je potpisala Milica Jovanović, žiteljka ovog naselja.
Milan dao 500, sveštenik tražio 1.500 dinara, a onda mu uputio jezive reči
Njen komšija Milan kaže da je i on oterao iz kuće ovog sveštenika nakon što mu je uputio zajedljive komentare, jer je spremio da mu da svega 500 dinara za osvećenje slavske vodice.
"Insistirao je da bude 1.500. Kad sam mu rekao da nemam više, kazao mi je ‘A za duvan imaš’. Odgovorio sam mu da imam para sigurno ne bih motao cigarete i zamolio sam ga da napusti moju kuću", kaže ovaj čovek.
Aleksandar Jovanović iz ove parohije ogorčen je na sveštenika Slavišu još od trenutka kada je sahranjivao majku.
"Bilo je mnogo ljudi na sahrani, a kada je Slaviša to video, ušao je u kapelu, postavio neku ikonu i naređivao svakome ko je prišao da se oprosti od pokojnice da na nju stavi prilog za obnovu neke freske. Nije rekao ko je. Ljudi su stavljali novac. A ja, skrhan bolom zbog smrti majke, tada nisam imao vremena da se raspravljam sa njim i da ga pitam da li je to novac zaista namenjen za tu neku fresku ili za njegov džep, na šta izražavam sumnju. Evo, sada pitam vladiku, šta on misli. Neka ispita tu situaciju i neka mi njegovo Preosveštenstvo odgovori", moli Aleksandar.
U pismu prosleđenom vladici se dalje navodi da su parohijani bili prezadovoljni prethodnim sveštenikom, da ga je većina smatrala čak i članom porodice, te da im nije jasno zbog čega je on premešten.
"Uz sve dužno poštovanje Vaše Preosveštenstvo, oprostimo ocu Slaviši, ali vratite mir našoj parohiji", konstatuje se na kraju pisma. Sveštenik Slaviša nije se oglašavao povodom ove situacije.
Pedesetosmogodišnji protonamesnik Slaviša S. je, kako se navodi na sajtu Eparhije niške, u čin đakona rukopoložen 1989. godine i postavljen sa eparhijskog službenika i đakona pri Sabornom hramu u Nišu. U prezviterski čin rukopoložen je 1993. godine i postavljen na sedmu leskovačku parohiju.
Protonamesnik Slaviša je u svojoj ranijoj karijeri bio jedan od omiljenih leskovačkih sveštenika kada je 1998. godine organizovao prve časove veronauke pri Sabornom hramu u Leskovcu. Obnovio je i crkveni hor "Branko", čiji je dirigent bio osam godina.
Ipak, ubrzo nakon toga parohijani počinju da se žale uz primedbe da "njegovo služenje i nije primereno jednom sveštenom licu", kao i da "sam određuje visoke tarife za osvećenje vodice po kućama".
Ovaj sveštenik po mnogo čemu ne podseća na običnog sveštenika. Do svojih vernika najčešće je dolazio skupim motorom koji je vozio u mantiji, pa je vremenom u šali stekao i nadimak Betmen.
Bonus video:
(Rešetka, Mondo.rs, I.L.)