Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Zlatoustog. U crkvenom kalendaru ovaj praznik je obeležen crnim podebljanim slovom.
Na Jovana Zlatoustog se izbegava svako korišćenje konca, vunice, strune, tj. šivenje, pletenje, vezivanje. Veruje se da onaj ko tada prekine nit (konac) time prekida i svoj život. Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.
U pojedinim krajevima Srbije, žene koje se na Svetu Petku mole da zatrudne ili da se lakše porode, oko ruke obmotaju konac. Od Svete Petke do Jovana Zlatoustog prođe mesec dana, za to vreme konac stoji na ruci, a ako pukne baš na Svetog Jovana, smatra se da to ne sluti na dobro.
Sveti Jovan Zlatousti je u tajne hrišćanstva ušao nakon smrti roditelja, kada se zamonašio. Taj svečani čin pratili su lično apostoli koji su ga blagosiljali i prorekli mu veliku službu, veliku blagodat i veliko stradanje. Rođen je u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u sklopu škole biblijske egzegeze kojom je rukovodio Diodor Tarsijski.
U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika (385). Kao đakon piše "O sveštenstvu" (delo neprevaziđeno do danas), a kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Propoveda svakodnevno, na određene teme, ali naročito o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Ivana Vlajković)