Milan Panić (94) je američki je biznismen srpskog porekla i jedan od najbogatijih Srba u dijaspori. Osnivač je i dugogodišnji direktor farmaceutske kuće ICN. Panić je nekoliko godina učestvovao u politici Srbije 1990-ih. On je bio prvi predsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije 1992-1993, i kandidat na izborima za predsednika Republike Srbije u decembru 1992. godine.
Pored politike bavi se i humanitarnim radom. Biznismen čije firme posluju u Njuport Biču i Pasadeni. Tokom njegovog služenja kao predsednik vlade, a i posle, zalagao se za mir i demokratiju na teritoriji Balkana. Kandidovao se za Predsednika Republike Srbije 1992. godine i završio na drugom mestu, odmah iza Slobodana Miloševića na izborima koje su obeležile optužbe i veliki uticaj vladajuće stranke na glasove.
Panić je postao premijer Jugoslavije kao američki građanin. S obzirom na to da je kao američki državljanin prihvatio funkciju premijera, njegovo američko državljanstvo dovedeno je u pitanje. Prema ustavu SAD državljanin nema pravo da prihvati službu u ime strane države. Nakon Golde Meir Panić je prvi američki državljanin koji zauzima visoki politički položaj u stranoj zemlji.
Dugogodišnju karijeru izgradio je i baveći se biznisom u medicinskoj i farmaceutskoj industriji. Osnovao je ICN Pharmaceuticals danas poznata kao Bausch Health Companies Inc. Projekat započet u garaži prerastao je u globalnu farmaceutsku korporaciju čije se deonice mogu pronaći i na Njujorškoj berzi sa zaradom od preko 672 miliona dolara godišnje u preko 90 država, na svom vrhuncu.
Nakon što se povukao iz ICN-a, njegov ogranak preimenovao je u MP Biomedikals (engl. MP Biomedicals) Kompanija je globalni proizvođač dijagnostičkih proizvoda i bavi se biologijom čije se operacije obavljaju na teritoriji Severne Amerike, Azije, Australije i Evrope. Panić u oktobru 2015. godine najavljuje prodaju MP Biomedikals kineskoj hemijskoj kompaniji Valiant Fine Chemicals Co.
Kao filantrop, kroz svoju Milan Panić fondaciju, kao i MP Global Enterprises & Associates, LLC ulagao je i sponzorisao mnoštvo stipendija na MIT-Harvard medicinskom programu, držao predavanja o očuvanju mira na Univerzitetu u Vašingtonu i Južnoj Karolini. Član je predsedničkog kabineta na Čepmen univerzitetu, potpredsednik i pokrovitelj Los Anđeleske opere i čest sponzor kalifornijskih kulturnih i dobrotvornih dešavanja i organizacija.
Mladost i obrazovanje
Panić je rođen 20. decembra 1929. godine u Beogradu u Kraljevini Jugoslaviji (današnja Srbija) u porodici srednje klase. Njegov otac, istaknuti vladin službenik, umro je kada je imao tri godine, ostavljajući Panićevu majku da odgaja njega i njegove sestre. Suočena sa sve većim nedostatkom robe zbog nacističke okupacije Beograda, Panić je pokrenuo farmu povrća kako bi podržao svoju porodicu i zajednicu.
Kao mlad student, zainteresovan za geografiju i hemiju, svoju sobu pretočio je u malu laboratoriju u kojoj je mogao da sprovodi eksperimente. Tokom Drugog svetskog rata, Panić, tada star samo 14 godina, pridružio se Titovom partizanskom otporu u borbi protiv rastućeg nacističkog uticaja u Jugoslaviji.
Po povratku iz vojne službe, nastavio je sa studijama biohemije na Tehnološkom fakultetu u Beogradu. Panić se upisao kao student medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pre nego što je prešao na studije biohemije.
Bavio se biciklizmom
Milan Panić bavio se biciklizmom u detinjstvu do ranih adolescentskih dana. Takmičio se na internacionalnom nivou i postao jugoslovenski nacionalni šampion. Dok je putovao na međunarodni turnir u Holandiji 1955. godine, Panić je prebegao u Austriju sa svojom ženom Jelicom Panić (devojačko Narandžić).
Beg u Austriju
Po prelasku u Austriju u avgustu 1955. godine, Panić i njegova supruga podneli su zahtev za azil u Nemačkoj i preselili se u zapadno-nemački izbeglički kamp. Dok je bio u Nemačkoj, upisao se na doktorske studije na Univerzitetu u Hajdelbergu i radio je sa selidbama i transportom nameštaja. Nakon što je odobren zahtev za azil u Nemačkoj nekoliko meseci nakon njegovog prvog dolaska, Panić podnosi zahtev za program koji je preselio izbeglice u Sjedinjene Države. Po prijemu u program, on i Jelica su se početkom 1956. godine preselili u Fontanu u Kaliforniji. Godine 1959. Panić je odlučio da pokrene svoj biznis, Međunarodnu hemijsku i nuklearnu korporaciju (ICN).
Premijer Jugoslavije
Na zahtev predsednika Jugoslavije Dobrice Ćosića i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Milan Panić jula 1992. godine postaje predsednik vlade Savezne Republike Jugoslavije. Njegov glavni cilj bio je uspostavljanje mira, izrade nacrta ustava, ukidanja sankcija Ujedinjenih nacija i insistiranja na zatvaranju koncentracionih logora. U avgustu 1992. imao je ključnu ulogu na Londonskoj međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji koja je sazvana zbog svetske pažnje koju je privukla kada je u pitanju ekonomski i politički status.
Na konferenciji, Panić je izneo "Plan Mira" koji je sadržao 12 tačaka. Nakon mesec dana je održao govor "Govor mira" ispred Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Panić je 2. decembra 1992. objavio svoju nameru da se želi suočiti sa Slobodanom Miloševićem u borbi za predsednika Srbije. Kampanja koju je vodio bila je podređena ekonomskim reformama i donošenju mirnog rešenja kada je u pitanju rat u Bosni i Hercegovini. Panić je tvrdio da je Milošević osakatio Srbiju tako što je dozvolio porast nezaposlenosti i inflacije, istovremeno podstičući izolaciju i sankcije od strane međunarodne zajednice.
Panić je direktno apelovao na srpsku omladinu i starije birače da traže kompromis u tekućem konfliktu koji je uključivao priznavanje Hrvatske i Bosne i Hercegovine na njihovim sadašnjim granicama. Na izborima 1992. godine, Panić je zauzeo drugo mesto iza Miloševića, dobivši 32% glasova. Posmatrači Helsinške komisije, politički eksperti i novinari tvrdili su da su Milošević i njegove pristalice manipulisali izbornim rezultatima zbog nepropisnog korišćenja državnih medija i ometanja glasanja.
Nakon mandata premijera, Panić je ostao uključen u borbi za konačni mir i demokratiju u regionu. U decembru 1993. počeo je prepisku sa američkim predsednikom Bilom Klintonom u vezi sa predloženim mirovnim samitom sa svim predsednicima država bivše Jugoslavije. Godine 1994. susreo se s Klintonom i njegovim savetnicima u Kaliforniji kako bi raspravljali o daljem predlogu. Nakon dodatnih razgovora u naredne dve godine, u kojima je Panić predložio mirovnu konferenciju na Balkanu, Klintonova administracija sazvala je Konferenciju o uspostavljanju mira u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson u Dejtonu, Ohajo, SAD.
Konferencija je okončana potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, deljenjem Bosne i Hercegovine na dva odvojena entiteta: Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku. Od kraja rata, Panić je nastavio da insistira na demokratiji u jugoslovenskom regionu sazivajući političke aktiviste i zagovarajući u medijima.
Prvi premijer Savezne Republike Jugoslavije, Milan Panić, imao je pre 20 godina konkretan predlog o mirnom "razlazu" Srbije i Slobodana Miloševića, od čega bi imali koristi i veća članica tadašnje SRJ i ondašnji srpski predsednik.
"Kako možete da diskutujete, kažu meni, o pitanju ulaska Srbije u EU kada vi imate problem koji se zove Milošević. Srbija je manje, više u evropskom zatvoru. Evropska unija ne dozvoljava čitavoj srpskoj i jugoslovenskoj i vladi da izađe iz zemlje. Specifično, ne možemo ništa da predložimo danas, niko ne bi usvojio. Zato mislim da bi bila greška predlagati konkretno dok se ne reši problem o kojem svi govore, a to je Slobodan Milošević", rekao je jednom prilikom bogati i uticajni američki biznismen u intervjuu za Danas i dodao:
"To je verovatno jedan od načina da Milošević preživi ovu tragediju, njegovu i njegove familije. Veliki treba da sačine neku vrstu ugovora o njegovoj bezbednosti u zamenu za odlazak sa vlasti. Rusi i Putin tu, po mom mišljenju, treba da odigraju ključnu ulogu. Ako Zapad i Rusi s njim naprave „ugovor“ on će živeti po tom „ugovoru“. Da sam na njegovom mestu ja bih ovo odmah prihvatio. Ovo je najhumanije i najefektnije rešenje. Mislim da početak razgovora o odlasku Miločevića otvara mogućnost diskusije o EU...", istakao je.
Osnivanje ICN
Godine 1959. Panić je pokrenuo ICN iz svoje garaže odmah nadomak Los Anđelesa, KA koristeći 200 dolara u početnom kapitalu. Njegov početni poslovni model izgrađen je na osnovu sinteze hemijskih jedinjenja da bi se prodao u kalifornijske istraživačke laboratorije. Tokom 1960-ih, ICN je plasirao generičku verziju L-Dopa, široko korišćenog antidota Parkinsonove bolesti. Panić je predvodio ICN u narednim decenijama da razvije temelje za nekoliko hiljada potencijalnih novih lekova. Kako je ICN rastao, Panić je preselio svoje operacije iz Pasadene, u novu istraživačku laboratoriju u Kosta Mesu i preimenovao kompaniju ICN Pharmaceuticals. 1967. ICN je zvanično uvrštena na Njujorškoj berzi.
Privatni život
Panić pruža filantropsku podršku raznim univerzitetima, istraživačkim programima, muzejima, političkim ciljevima i dobrotvornim organizacijama kroz svoju fondaciju i MP Global Enterprises & Associates, LLC. Humanitarnu pomoć i donacije pored Amerike činio je i u Srbiji podržavajući mnoge akcije ("Bitka za bebe"). Podržao je Udruženje mišićne distrofije i sponzorisao stipendije na medicinskom programu (MIT-Harvard). Panić je često držao razne tribine i predavanja na temu mira na univerzitetima u Vašingtonu, Južnoj Karolini i Čepmenu. MIlan Panić se ženio četiri puta.
- Jelica Narandžić (1954-1976),
- Sali Tejlor (1976-1998),
- Milena Kitić (1998-2016),
- Aleksandra Novak (2019)
Prva supruga Jelica, sa kojom je bio u braku od 1954-1976. godine, umrla je ne znajući da je muž vara sa sekretaricom Sali Tejlor sa kojom je bio u braku od 1976-1988. godine. Treća žena, sa kojom je dobio sina Milana Spensera, je 39 godina mlađa operska pevačica Milena Kitić. Upoznali su se 1995. godine u Beogradu, na proslavi 50. rođendana farmaceutskog giganta, koji je tada bio u njegovom vlasništvu, a ona je pevala.
Ova lepotica karijeru je započela davne 1989. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, da bi u godinama nakon toga njen život krenuo neočekivanim putevima, a ona je dospela i do Karnegi hola, Vašingtonske nacionalne opere, Metropolitan opere u Njujorku, opere Los Anđelesa... Život i karijeru u Americi Milena duguje upravo Milanu Paniću (94).
Ona se 2000. zbog ljubavi i preselila u Ameriku, a ubrzo je na svet došao i njihov sin - Milan Spenser (18). Tamošnji mediji poredili su ih sa Marijom Kalas i Aristotelom Onazisom. Par se ipak 2016. rastao, premda u prijateljskim odnosima, a ni jedno ni drugo nisu želeli da komentarišu ništa za medije.
Trenutno je u braku sa Aleksandrom Novak, koju je oženio 2019. godine.
Nagrade
Panić je nagrađen Medaljom časti Ellis Island 27. oktobra 1986. godine.Vol Strit Žurnal Evrope ga je 1992. godine proglasio "Evropljaninom godine", zbog zalaganja i truda u službi jugoslovenskog premijera da uvede demokratske, slobodne tržišne reforme, donese mir i podstakne opoziciju Slobodanu Miloševiću.
U februaru 2015. godine Humanitarna organizacija Lajflajn u Njujorku dodelila je Paniću nagradu za životno delo za svoju filantropsku podršku akademskih, kulturnih, političkih i humanitarnih organizacija širom sveta.
BONUS VIDEO: