Sve ovo dovodi do toga da se žene i muškarci sve češće susreću sa poteškoćama u ostvarivanju želje za roditeljstvom. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste što se sa ovim izazovima suočavaju ne samo starije, već i mlade žene. U takvom kontekstu, svest o reproduktivnom zdravlju postaje ključna, jer samo pravovremenim otkrivanjem mogućih problema parovi mogu na vreme potražiti stručnu pomoć i ostvariti svoje roditeljske želje.
U kontekstu navedenih izazova, napredak u tehnologiji pruža nadu i perspektivu. Jedna od ovih perspektiva je zamrzavanje reproduktivnog materijala, što postaje sve učestaliji izbor među parovima i pojedincima koji se suočavaju sa izazovima plodnosti. O ovim inovativnim metodama i njihovoj primeni nam govori prof. dr Eliana Garalejić, stručnjak za ginekologiju i akušerstvo, subspecijalista fertiliteta i steriliteta u Specijalnoj ginekološkoj bolnici sa porodilištem „Jevremova“, koja je deo MediGroup sistema.
Ukoliko žena želi da odloži materinstvo iz bilo kojih razloga - bilo zbog karijere, nedostatka odgovarajućeg partnera, zdravstvenih ili drugih razloga, postoji mogućnost zamrzavanja njenih jajnih ćelija već u mlađem životnom dobu. Ova metoda omogućava da se jajne ćelije kasnije koriste za postizanje trudnoće.
Rano testiranje ključno za buduće roditelje
Prof. dr Garalejić ističe važnost svesti o zamrzavanju reproduktivnog materijala, naročito zbog sve češćih primera mladih osoba sa smanjenom rezervom ili kvalitetom reproduktivnog materijala. Preporučuje se da žene i muškarci već od 25. godine posete lekara radi provere svoje reproduktivne sposobnosti.
„Bez obzira da li se primenjuje spontani ili stimulisani ciklus, uspešnost vantelesne oplodnje se smanjuje sa povećanjem godina života. Stoga je ključno da žene budu informisane o mogućim izazovima odgađanja trudnoće za kasnije godine života. Preporučuje se svim ženama koje razmišljaju o odlaganju materinstva da, dok su još mlade - optimalno do 35 godina života - razmotre opciju zamrzavanja svojih jajnih ćelija. Kasnije, kada budu spremne za majčinstvo, ove zamrznute jajne ćelije mogu se koristiti za stvaranje embriona i ostvarivanje trudnoće“, objašnjava prof. dr Eliana Garalejić.
Priprema, stimulacija i čuvanje jajnih ćelija
Da bi se izvršio proces zamrzavanja jajnih ćelija, prvo je neophodan detaljan razgovor sa doktorom koji je specijalizovan za ispitivanje i lečenje steriliteta. Nakon toga, pacijentkinja će morati da prođe niz pregleda i analiza kako bi se omogućilo da obavi željenu proceduru.
Nakon sveobuhvatne pripreme, sledi proces stimulacije jajnika i vađenje jajnih ćelija iz folikula. Dobijene jajne ćelije ukoliko su dobrog kvaliteta se zatim zamrzavaju radi čuvanja.
„Ovaj postupak zahteva uigran, visokostručan tim, opremljen najsavremenijom opremom i kvalitetnim potrošnim materijalom. Stimulacija ovulacije je usmerena na razvoj više jajnih ćelija, pri čemu se doziranje lekova prilagođava individualno, u skladu sa vrednostima estradiola u krvi i nalazima ultrazvučnih pregleda“, objašnjava prof. dr Eliana Garalejić i dodaje da ne postoji univerzalna šema za stimulaciju ovulacije, jer čak i ista žena u dva različita ciklusa zahteva različitu terapiju i doziranje.
Profesorka dalje objašnjava da je za jedan ciklus strogo individualna kako dnevna dinamika davanja leka, tako i ukupna doza leka u toku cele stimulacije. Ona dodaje da su moderne terapije efikasne, netoksične i bezbedne kako za buduću majku, tako i za potencijalnu bebu.
Proces vađenja jajnih ćelija iz folikula obavlja se pod opštom anestezijom. Nakon vađenja, jajne ćelije se procenjuju i, ako su dobrog kvaliteta, zamrzavaju se i čuvaju u laboratoriji kako bi bile dostupne za kasniju upotrebu.
Zamrzavanje muškog reproduktivnog materijala pre 40. godine
Proces, odnosno ispitivanje muškog partnera obuhvata ne samo uzimanje spermograma, već i druge neophodne analize. Važno je napomenuti da zdravlje i dobra psihofizička kondicija muškarca ne moraju uopšte korelirati sa rezultatima spermograma. Preporučuje se da muškarci razmotre opciju zamrzavanja sperme, bez obzira na to da li imaju odličan ili loš spermogram, pod uslovom da on zadovoljava kriterijume za vantelesnu oplodnju.
„Poželjno je da muškarci zamrzavaju spermu pre nego što napune 40 godina, jer kasnije godine mogu dovesti do genetskih oštećenja koja mogu uticati na smanjeni kvalitet i plodnost spermatozoida", naglašava prof. dr Garalejić.
Od prvog zamrzavanja embriona krajem devedesetih do najsavremenijih tehnika danas
Specijalna ginekološka bolnica sa porodilištem Jevremova krenula je sa radom davne 1990. godine, što je nesumnjivo svrstava u jednu od najstarijih klinika za vantelesnu oplodnju, sa iskustvom dužim od 30 godina. Prva zamrzavanja embriona, izvršena krajem devedesetih godina, i skoro deset hiljada rođenih beba iz ove ustanove, nesumnjivo nam daju kredibilitet jedne od najuspešnijih klinika za vantelesnu oplodnju u Srbiji i u regionu i čine je liderom na ovom polju.