Zaposleni prema zakonu imaju najmanje 20 dana godišnjeg odmora. Većina poslodavaca daje dodatne dane na osnovu diplome fakulteta, radnog staža, dece i tako dalje. Brojni roditelji smatraju da bi trebalo da se reguliše da dodatni dani odmora na ime dece budu zakonom obavezni. Sa druge strane, postoje ljudi koji misle da to ne bi bilo u redu.
"U firmi u kojoj sam radila ranije dobijala sam dva dodatna dana godišnjeg odmora na osnovu toga što imam dvoje dece. Međutim, u firmi u kojoj sad radim se ne dobijaju dodatni dani zbog dece. Zaista mislim da to nije u redu jer smatram da roditelji treba da imaju više vremena da se posvete svojoj deci, pa makar i dobili samo ta dva dana", kazala je za MONDO Tamara Stevanović (37) iz Beograda.
Istakla je za naš portal da smatra da bi zakonom trebalo da se reguliše da svi poslodavci moraju da daju dodatne dane godišnjeg odmora zaposlenima koji imaju decu.
"Znam da po zakonu poslodavac može da da dodatne dane ali mu to sad nije obaveza i onda mnogi to ne rade već ih daju, ako ih i daju, na osnovu drugih kriterijuma", dodala je naša sagovornica.
Marija Pavlović (43) iz Beograda navela je za portal MONDO da smatra da ne bi bilo u redu da se zakonom reguliše kao obavezno da zaposleni koji imaju decu dobijaju dodatne dane godišnjeg odmora.
"Ne vidim razlog zašto bi se zaposleni razlikovali po tome da li su roditelji ili ne. Moje mišljenje je da bi to bila diskriminacija osoba koje nemaju decu. Ja, na primer, radim u firmi gde se radno vreme organizuje po smenama i u kojoj se radi za vreme praznika. Zaposleni koji imaju decu uvek dobijaju najbolje smene i gotovo nikad ne rade za vreme praznika. Objašnjenje je da je to u redu jer imaju decu. I sad bi i pored toga oni trebalo da dobiju dodatne dane godišnjeg odmora", ispričala je Marija.
Istakla je da njeno mišljenje dele i njeni prijatelji koji nemaju decu.
"Oni smatraju, kako i ja, da smo mi koji nemamo decu često u problemu zbog toga jer moramo da radimo nezgodnije smene i da radimo za praznike. Pa i mi želimo da se odmorimo i da uživamo u praznicima. Takođe bismo i mi želeli da dobijemo dodatne dane godišnjeg odmora. Roditelji se samo vade na decu", dodala je naša sagovornica.
Odgovor Ministarstva za brigu o porodici i demografiju
Država preduzima brojne korake kako bi povećala natalitet u Srbiji. Jedan od njih bi, po mišljenju naše prve sagovornice, mogao da bude da se zakonom reguliše da dodatni dani godišnjeg odmora budu obavezni za zaposlene koji imaju decu. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju odgovorili su za portal MONDO šta misle takvom predlogu.
"Zakonom o radu je određen je minimum trajanja godišnjeg odmora. Opštim aktima poslodavca i kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi kriterijumi za uvećanje broja dana godišnjeg odmora. Kolektivni ugovori predviđaju dodatne dane za brigu o deci", naveli su.
Da li se radi o diskriminaciji ako zaposleni koji imaju decu dobiju dodatne dane godišnjeg odmora?
S obzirom na to da postoje oni, koji smatraju da bi se radilo o diskriminaciji da se zakonom uvede da dodatni dani godišnjeg odmora budu obavezni za roditelje, redakcija portala MONDO se ovim pitanjem obratila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
"Pre svega ukazujemo da Poverenik može dati mišljenje da li je neki akt diskriminatoran tek nakon sagledavanja svih činjenica i okolnosti slučaja, analize cilja i posledica preduzetih mera, kao i srazmere između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju, odnosno da li se cilj mogao postići i drugom merom", naveli su iz stručne službe institucije Poverenika.
Napomenuli su da se konkretno pitanje odnosi na hipotetičku situaciju s obzirom na to da Zakon o radu ne sadrži ovakvu normu, zbog čega ona ne može biti predmet analize.
"Trebalo bi istaći, takođe, da rešenje koje postoji u kolektivnim ugovorima nije diskriminatorno jer obuhvata još nekoliko kategorija zaposlenih kojima je potreban dodatan broj dana odmora (ko neguje nepokretnu osobu, zaposleni sa invaliditetom i slično).
Koristimo priliku da ukažemo da je Zakonom o radu propisano da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu", objašnjeno je.
Dodato je da je stoga zakonodavac precizno propisao kriterijume za koje smatra da je usled njihovog ispunjenja neophodno povećati broj dana godišnjeg odmora. Takođe, ostavio je mogućnost da u toku pregovaranja radi zaključenja kolektivnog ugovora (sindikat i poslodavac) ili ugovora o radu (zaposleni i poslodavac), pregovaračke strane ugovore da određene kategorije zaposlenih imaju mogućnost za uvećanjem broja dana godišnjeg odmora po drugim kriterijumima od onih koji su navedeni u zakonu.
"Broj dana godišnjeg odmora predstavlja zbir dana dodeljenih na osnovu različitih kriterijuma zbog čega zaposleni koji nema decu može, na osnovu drugih kriterijuma (radna uspešnost, uslovi rada, radno iskustvo, stručna sprema, složenost posla i drugo) da ostvari isti broj dana godišnjeg odmora kao zaposleni koji ima decu, a ponekad i veći broj dana što se u praksi i događa", zaključeno je za MONDO iz stručne službe institucije Poverenika.
BONUS VIDEO: