Čarls Kater je Amerikanac koji se preselio u Srbiju pre skoro 15 godina i započeo popularan Jutjub kanal o svom životu u Srbiji, a 2020. godine dobio je počasno državljanstvo, sada radi u jednoj turističkoj agenciji i nekoliko investicionih kompanija, a sa svojim pratiocima podelio je zašto se oseća prihvaćenije i voljenije u Srbiji nego u Americi.
"Ovde ima mnogo ljudi koji ne vole Ameriku, imali smo velikih problema sa Srbijom i ljudi me i dalje vole i ne pokazuju mi ništa osim ljubavi. Najponosniji sam bio kada mi se obratila Vlada Srbije i ponudila srpsko državljanstvo ističuči da ceni sve ono što sam uradio za ovu zemlju. Bio sam jedan od prvih vlogera, počeo sam da snimam za jutjub 2010. godine...
Jednog dana sam bio na LinkedIn-u i dobio sam poruku neću da navodim od koga je, već od jednog veoma visokog srpskog zvaničnika. Mislio sam da je šala rekli su "Mi ovde u Vladi Srbije cenimo sve što ste uradili za našu zemlju, znamo da želite državljanstvo znamo da odlazite 6. juna u SAD tako da želimo da ovo brzo završimo. Zatim me je zvao advokat iz kabineta predsednika i rekao da treba da donesem izvod iz matične knjige rođenih, dao sam sve podatke i u roku od sedam dana su to obradili i poslali.
Nikada ne bih otkazao svoje američko državljanstvo, mislim da je američko državljanstvo veoma snažno državljanstvo. Mogu da putujem bezbrižno u veliki broj zemallja, što život čini lakšim kada si Amerikanac. Žao mi je što nisam naučio srpski jezik posle 15 godina, još uvek pričam srpski na osnovnom nivou. To je toliko nepoštovanje prema mojim sunarodnicima Srbima da ne govorim njihov jezik, ali na sreću mnogi u Srbiji tečno pričaju engleski, pa nemam problem u sporazumevanju.
Bavim se letnjim programom putovanja koji šalje studente Balan univerziteta u SAD na četvoromesečni radni program. Još uvek ne vozim u Srbiji posle 14 godina, nervozan sam zbog vožnje u ovoj zemlji. Radim 6 dana u nedelji 12-14 sati dnevno. Živeo sam za subotu uveče i to je to, sve je bilo u vezi sa novcem želeo sam novac novac novac novac novac..." priča Čarls.
Video sam da su kafići puni sve vreme, preko dana, ujutru, podne uveče. Uveče su uvek puni, a onda su mi ljudi rekli koliko novca imaju i rekao sam "Bože, zarađuješ 300€ mesečno i svaki dan si u kafiću", ali Srbi stavljaju naglasak na prijateljstvima i vezama i mislim da je to toliko važno, u Americi to nije slučaj.
Budućnost Srbije izgleda malo nepredvidivo. Postoje ona ekonomska pitanja koja zaista mogu da zakomplikuju stvari i kao što sam rekao, mnogi od ovih pametnih mladih studenata sa kojima imam posla 90% kažu da ne žele da budu u Srbiji kada diplomiraju, jer kao doktor zarađuje 500 evra, a ako ode u Nemačku zaradiće 5000 evra mesečno. Vlada treba da učini više da podstakne mlade i obrazovane ljude da ostanu ovde, da otvaraju firme. a ne da dozvolite svim ovim stranim kompanijama da uđu i ulažu u ovu zemlju", priča Čarls.
"Da imam zlatnu ribicu, umrla bi"
Jedan od ciljeva je da posetim svaku zemlju na svetu, ali i da se budim svaki dan i budem zahvalan i da mogu da popijem kafu i uživam u danu sa manje stresa koliko je to ljudski moguće. Starim, imam 47, voleo bih da imam porodicu, ali retko sam u stanu duže od nedelju dana bez putovanja tako da ne mogu ni da imam zlatnu ribicu. Da imam zlatnu ribicu, umrla bi, da sam imao psa bi bio mrtav, znaš da imam dete moram da odrastem moram da budem tu za dete i da mu obezbedim izvesnu stabilnost, ali bih voleo da moje dete odraste ovde u ovoj kulturi, gde neće biti ubijeni, mučeni, zlostavljani", zaključio je Čarls.
(Mondo.rs, I.L.)