Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog velikomučenika Minu. Ovaj praznik upisan je u crkveni kalendar podebljanim slovom i posvećen je hrišćanskom svetitelju i mučeniku iz trećeg veka.
Sveti Mina bio je poreklom iz Misira, a rođen je oko 285. godine. U mladosti je bio vojnik, pa je napustio vojničku službu i živeo kao pustinjak. Jednog dana je iz daljine prozreo neznabožačko praznovanje u gradu Katuaniji, spustio se u grad i počeo da propoveda hrišćanstvo. Ubrzo, knez Piros ga je utamničio. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili svećama i mučili raznim drugim mukama.
Na kraju, posečen je mačem oko 304. godine. Telo su mu bacili u oganj da ga hrišćani ne bi uzeli, ali oni su ipak uspeli da spasu neke delove. Njegove svete mošti prenete su u Aleksandriju i tamo sahranjene. Nad njima je sagrađena crkva, koju su kasnije porušili Arapi u svojim pohodima na Misir.
O kraju njegovog života na sajtu SPC je navedeno:
"I knez odmah izreče ovakvu smrtnu kaznu svetom mučeniku: Zlog Minu vojnika, koji je pao u hrišćansko bezbožje, a nije hteo da posluša carsko naređenje i prinese bogovima žrtvu, naređujemo poseći mačem, i telo njegovo da bude spaljeno u ognju pred svima.
Vojnici onda uzeše svetog Minu, odvedoše izvan grada i odsekoše mu glavu, pa naložiše veliki oganj i vrgoše u njega sveto mučenikovo telo. A neki od vernika, pošto se oganj ugasi, dođoše na to mesto i sabraše neke delove svetiteljevih moštiju preostale od ognja, pa ih mirisima pomazaše i u čisto platno uviše. Nakon pak malo vremena oni ih prenesoše u svetiteljev zavičaj - grad Aleksandriju, i tamo ih sahraniše na česnom mestu. Docnije na tom mestu bi podignuta crkva u ime svetog mučenika, i u njoj bivahu mnoga čudesa molitvama svetiteljevim."
Mratindan
Istog dana SPC proslavlja i Svetog kralja Stefana Dečanskog, koji u narodu još nazivaju i Mratintan. Posvećen je kralju Srbije iz porodice Nemanjića, sinu kralja Milutina i ocu cara Dušana Silnog. U crkvenom kalendaru upisan je crnim slovima kao "Sveti kralj Stefan Dečanski - Mratindan".
Sveti Stefan Dečanski još od najranijeg detinjstva bio je vaspitan u hrišćanskoj veri. Po očevom naređenju bio je oslepljen, a kasnije po naređenju svog lakomislenog sina, cara Dušana, udavljen.
Kada je postao punoletan, oženili su ga kćerkom bugarskog vladara Marijom i time je dobio na upravu Zetu. Uživao veliku ljubav i poštovanje naroda. Međutim, oklevetan je kod svog oca od strane maćehe kako sprema zaveru. Otac naredi da mu u manastiru Svetog Nikolaja Čudotvorca u Ovče Polju izvade oba oka, ali mu se javi Sveti Nikola držeći u svojoj ruci njegove oči i nakon pet godina, koje je Stefan proveo u Carigradu, povratio mu se vid. U znak zahvalnosti, podigao je hram Visoki Dečani.
Svoj vek proživeo je kao pravednik i mučenik i tako ga je i skončao 1336. Godine. Sa Svetim Savom i knezom Lazarom, Sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje dao srpski narod.
Sedam godina nakon smrti, javio se u snu igumanu manastira Visoki Dečani, te su ga izvadili iz groba i videli telo netruležno iz koga se širilo miro. Pod dejstvom svetih moštiju ovog svetitelja dešavaju se mnoga čudesa: slepima se vraća vid, hromi, nemi, gluvi, bolesni i raslabljeni isceljuju se dotičući se sa verom svetih moštiju ovog svetog mučenika. Telo se i danas nalazi u kivotu pred ikonostasom u hramu manastira Dečani.
BONUS VIDEO: