Na tehničkim pregledima više neće moći da se prolazi tako lako, najavili su u Agenciji za bezbednost saobraćaja (ABS). Naime, u pripremi je centralni informacioni sistem tehničkih pregleda u koji će biti umreženi svi tehnički pregledi.
Kako su objasnili iz (ABS), podaci sa tehničkih pregleda u realnom vremenu prosleđivaće se Ministarstvu unutrašnjih poslova i Agencija. Nakon završetka tehničkog pregleda podaci će automatski biti dostupni informacionom sistemu E-uprave, odnosno biće moguća registracija vozila samo na osnovu validnih registracionih listova.
Iz ABS su pojasnili da uvođenje centralnog informacionog sistema podrazumeva integraciju mernih uređaja, različitih informacionih sistema i centralizovanu obradu podataka.
"U centralnom informacionom sistemu tehničkih pregleda postojaće podaci o privrednim društvima i kontrolorima koji se bave vršenjem tehničkog pregleda vozila, strankama, vozilima, izvršenim merenjima pomoću uređaja i proračunima, ocenama tehničke ispravnosti vozila, stepenu neispravnosti vozila, kao i utvrđenim tehničkim neispravnostima", objašnjavaju iz ABS.
Napominju da će centralni informacioni sistem biti povezan s više postojećih informacionih sistema, kako unutar MUP i ABS, tako i sa informacionim sistemima drugih organa i institucija kao što su Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), informacioni sistem Agencije za privredne registre (APR) i informacioni sistem E-uprave.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji Milan Vujanić objasnio je za TV Prva da je ovaj sistem projektovan sa namerom da ono što se na terenu trenutno uzima kao podatak, bude opšte poznata činjenica za onoga koji rukovodi bezbednošću saobraćaja.
"Građani tehničku ispravnost vozila kontrolišu jedanaestomesečnim tehničkim pregledima. Možete u gradu videti koliko hoćete automobila kojima ne radi migavac ili im radi jedan, drugi ne radi, čime se narušava osnovno pravilo vidi i budi viđen. Zbog toga je tehnički pregled, a posebno zbog činjenice da vozila tokom eksploatacije lako mogu doći u situaciju da im se pokvari neki od vitalnih uređaja. To su uređaji za zaustavljanje, uređaji za upravljanje i signalizaciju", objašnjava prof. Vujanić i dodaje:
"Svi ti uređaji imaju funkciju, ovaj za zaustavljanje da možete da izbegnete nezgodu, ovaj za upravljanje da možete da idete tamo gde ste namerili i ovaj za signalizaciju da drugi vide šta imate nameru da uradite. Dakle, ako nešto od toga ne radi, vi stvarate opasnost za druge ljude. Nije problem da li je neko neozbiljan pa ga ne brine njegova lična bezbednost, nego da li ugrožava druge ljude. Zbog toga je bitno da svi budemo što moguće pažljiviji"
Kaže da je zbog toga moramo da imamo sistem koji je u svakom trenutku je u stanju da konstatuje gde je neispravnost i da se ta neispravnost otklanja.