Ozempic i slični lekovi iz grupe GLP-1 receptor agonista sve češće su tema i među lekarima i među pacijentima i nažalost na društvenim mrežama, gde se često pogrešno predstavljaju kao instant rešenja za mršavljenje.
I dok se brojne informacije svakodnevno prelivaju kroz medije, izuzetno je važno da se razume sledeće - svaka terapija mora biti zasnovana na naučno dokazanim medicinskim indikacijama, a svaka informacija o bezbednosti leka mora imati jasan izvor.
O tome govori i Jelena Jovanović Mitrašinović, magistar farmacije i specijalista kliničke farmacije iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), koja u najnovijem podkastu Stetoskopa objašnjava šta zapravo znači „bezbedan lek“.
„Prva saznanja o bezbednosti nekog leka dobijaju se iz pretkliničkih i kliničkih ispitivanja, ali celovitu sliku o njegovoj bezbednosti možemo da dobijemo tek kada se lek nađe u širokoj upotrebi – kada ga primenjuje veliki broj pacijenata, različitog uzrasta, koji mogu da imaju i neke druge bolesti i/ili istovremeno da koriste i neke druge lekove,“ ističe ona.
Zato se praćenje neželjenih reakcija ne završava registracijom leka. Naprotiv, tek tada počinje sistematsko praćenje neželjenih reakcija na lekove koje u našoj zemlji vodi ALIMS uz učešće zdravstvenih radnika, pacijenata i farmaceutske industrije. Tada govorimo o aktivnostima tzv. farmakovigilance.
„Lekari i farmaceuti imaju profesionalnu obavezu da svaku sumnju na neželjenu reakciju na lek prijave ALIMS-u. Mogućnost da to urade imaju i pacijenti, ali je za njih najbolji način da to učine preko svog lekara/farmaceuta.
Svaka prijava neželjene reakcije na lek je važna jer doprinosi boljem razumevanju bezbednosnog profila leka, što je osnova u sprovođenju racionalne farmakoterapije,“ objašnjava Mitrašinović.
Rizici korišćenja leka Ozempic?
Lek Ozempic je u Srbiji registrovan 2019. godine, a na srpskom tržištu je dostupan od 2022. godine. Iako je zbog globalne pomame postao popularan među populacijom koja na brz način, bez promene životnih navika želi da se reši viška telesne mase, postoje rizici po zdravlje ukoliko se ovaj lek zlouotrebljava. Mitrašinović ističe da je lek Ozempic namenjen isključivo za lečenje pacijenata sa tipom 2 dijabetesa, da je neophodno da njegova primena bude pod kontrolom lekara i da je tada bezbednosni profil leka povoljan.
„To znači da je korist koju očekujemo od primene leka veća od potencijalnih rizika. Najčešće neželjene reakcije vezane su za gastrointestinalne poremećaje - mučnina, dijareja, povraćanje i obično se javljaju na početku terapije, u prvih nekoliko meseci,“ objašnjava sagovornica.
Ona ističe da je još jedna česta neželjena reakcija hipoglikemija (pad šećera u krvi), koja se najčešće javlja kada se lek Ozempic kombinuje sa nekim drugim lekovima za lečenje dijabetesa, poput insulina ili derivata sulfonilureje.
Nedavne kontroverze o potencijalnoj povezanosti leka Ozempic sa suicidalnim mislima i/ili samopovređivanjem stručno su razjašnjene, kaže Mitrašinović.
„Prema zaključku Evropske agencije za lekove iz aprila 2024. godine, ne postoje podaci koji podržavaju vezu između agonista GLP-1 receptora (gde spada i lek Ozempic) i pomenutih neželjenih reakcija.“
Falsifikati su pravi rizik
Ozbiljan problem predstavljaju falsifikovani lekovi koji se prodaju putem interneta ili preko neproverenih kanala.
Kod falsifikovanog leka Ozempic pokazalo se da aktivna supstanca uopšte nije bila semaglutid, već najčešće znatno jeftiniji insulin, za koji se ne zna ni kako, ni gde je proizveden, ni u kojoj je koncentraciji. “To može biti izuzetno opasno. U Agenciji za lekove postoji Nacionalna kontrolna laboratorija koja po veoma visokim standardima proverava kvalitet svakog leka pre nego što dođe do pacijenta”, ističe Mitrašinović. Falsifikovani lekovi ostaju van radara, tj. ne podležu strogoj kontroli nacionalnog regulatornog tela.
Upravo zato, naša sagovornica upozorava da lekove treba nabavljati isključivo u apotekama i to na osnovu preporuke lekara i/ili farmaceuta.
„Samo tako možemo biti sigurni da lek dolazi legalnim putem, da je prošao kontrolu kvaliteta i da je bezbedan za upotrebu,“ zaključuje ona.
Preporuke struke
Ozempic jeste moćan lek, ali nije čarobni štapić. Kada se koristi odgovorno, pod nadzorom lekara i za prave indikacije, donosi velike i brojne koristi pacijentima sa dijabetesom. Međutim, kada se uzima samoinicijativno, van kontrole i bez recepta, može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, pa čak i ugroziti život korisnika. Zato se oslonite na zdravstvene profesionalce, a ne na TikTok.