Čak 60% učenika u Srbiji tokom tri meseca doživelo je neki oblik vršnjačkog nasilja - ogovaranje, vređanje, ruganje, udaranje, snimanje, izostavljanje, otimanje, pretnje, prisiljavanje, deljenje, poruke, diranje... Posebno zabrinjava podatak da je u porastu digitalno nasilje, te da učenici sve češće koriste veštačku inteligenciju za kreiranje lažnih fotografija vršnjaka i nastavnika!
Prema rezultatima istraživanja koje su sproveli Ministarstvo prosvete i Savet Evrope, nasilje se najčešće ispoljava u verbalnom obliku kroz ogovaranje, vređanje i ruganje, ali zabrinjava rast broja slučajeva snimanja, deljenja fotografija, prisiljavanja i pretnji putem društvenih mreža.
Stručnjaci upozoravaju da se nasilje često "seli" iz virtuelnog u stvarni svet i obrnuto. Jedan od alarmantnih trendova koje su uočili jeste korišćenje alata veštačke inteligencije za pravljenje i obradu lažnih, često uvredljivih fotografija učenika i zaposlenih u školama. Takvi sadržaji se zatim dele u grupama na društvenim mrežama, uglavnom uz podsmeh, a deca ih često ne prepoznaju kao oblik nasilja.
Oblici nasilja
"Najčešći oblici digitalnog nasilja su fotografisanje, snimanje, vređanje, ruganje. Fotografije vršnjaka obrađuju putem veštačke inteligencije, slike dece i zaposlenih, u te stvari je neophodno da se uključe policija i tužilaštvo, jer škole same ne mogu da se nose s takvim oblicima digitalnog zlostavljanja, jer to su kažnjiva dela", upozorila je predstavljajući rezultate istraživanja Mihreta Fejzula, rukovodilac Grupe za preventivni rad i zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete.
Na fotografijama su najčešće naga deca, ali i karikature nastavnika, koje se potom dele na društvenim mrežama ili u Vajber grupama.
"Dele ih među sobom, smeju se. Najčešće to rade i drugarice, to je nekima čak i šala. To uzima maha", istakla je Fejzula i dodala da skoro 30% starijih učenika provodi na internetu preko šest sati dnevno, kao i da deca imaju najčešće po četiri profila na društvenim mrežama.
Rezultati istraživanja "Prevencija nasilja u školama i dobrobit učenika" ukazuju da je 28% učenika bar jednom bilo nasilno, a da su od onih koji su bili žrtve 40% njih bili i nasilni. Od onih koji su bili nasilni, 86% su bili i žrtve (uglavnom van škole).
"Češće je verbalno nasilje", kaže ona.
Psihosomatske smetnje
Iako čak 60% učenika navodi da je tokom tri meseca doživelo neki oblik nasilja, na pitanje da li su tokom dosadašnjeg školovanja bili izloženi nasilju, samo 15% učenika srednjih škola odgovara potvrdno, a osnovnih 47%. Ovo ukazuje na relativizaciju nasilja, ali i na to da deca ne prepoznaju sve oblike nasilja.
Istraživanje je pokazalo i da 84% učenika navodi da pripada svojoj školi, da 37% njih često brine, a da trećina ima psihosomatske smetnje poput glavobolje, bolova u stomaku i osećaja napetosti, često im se znoje dlanovi i ubrzanije lupa srce. Četvrtina dece izjavila je da se često oseća nesrećno.
"Naš cilj bio je da bolje razumemo fenomen vršnjačkog nasilja i njegove uzroke. O nasilju se najčešće govori tek kad se ono dogodi, ali važno je razumeti i kako deca koja trpe nasilje postaju nasilna. Digitalno nasilje je u ogromnom porastu, a vanškolski faktori porodica, mediji i sistem vrednosti sve češće imaju presudan uticaj. Zbog toga je ključno da zajedno, kroz školu i porodicu, stvaramo bezbedno i podsticajno školsko okruženje", naglasila je pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković.
Navela je da mehanizmi borbe protiv vršnjačkog nasilja koji već postoje jesu adekvatni i da je istraživanje to potvrdilo, ali da je pitanje dosledne primene i učešća svih koji se tiču deteta u tim procesima.
Podaci pokazuju da 80% porodica sa oba roditelja ima autoritativan vaspitni stil.
"Smatraju da imaju autoritativan vaspitni stil. Oni sebe procenjuju kao demokratične roditelje. Moram vam reći da duplo manje učenika tvrdi da su njihovi roditelji demokratični roditelji. Nesaglasnost u opažanju, u percipiranju svojih pozicija i svojih uloga je vrlo značajna, koliko se u stvari roditelji i deca u ovom trenutku ne razumeju i nemaju istu percepciju. Ne samo percepciju, nemaju iste reference. Za mene je to alarmantno", rekla je Vukovićeva.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)