U okviru novog Zakona o saobraćaju, čija je izrada u toku, predviđeno je drastično pooštravanje kazni za vozače, posebno one koji su već osuđivani za saobraćajne prekršaje. Ideja je da kazne “bole" jednako - i vozača sa platom 35.000 dinara, i onog koji zarađuje 350.000.
Lakićević je naveo da je javnost pozvana da učestvuje u izradi zakona, te da je pristiglo više od 800 predloga građana. Velika većina njih odnosi se na strože kazne i trajno oduzimanje vozačke dozvole.
Najteži prekršaji: Alkohol, prekoračenje brzine, pojas i telefon
Načelnik je istakao da su najavljene oštrije sankcije za prekršaje koji dovode do fatalnih nesreća, a pre svega kazne za:
- prekoračenje dozvoljene brzine
- vožnju pod dejstvom alkohola
- narkotika i psihoaktivnih supstanci
- nevezivanje pojasa
- nepropisno korišćenje mobilnog telefona
“Imamo određen broj učesnika saobraćaja koji voze, iako im je vozačka dozvola privremeno oduzeta i oni su među onima koji najčešće čine najteže prekršaje, a ima onih koji nikada nisu polagali za vozača”, upozorio je Lakićević.
On navodi i poražavajuću statistiku: u septembru je poginulo 55 osoba, u oktobru 47, a u novembru 48.
Takvi podaci, kaže, pokazuju da “treba sprovesti određene mere i aktivnosti kako bi se smanjio broj stradalih i da u to treba da se uključi čitavo društvo”.
“Međutim, nepropisna i neprilagođena brzina su glavni uzroci, ne samo kod nas, nego svugde u svetu. Evropa je kao kontinent najbezbedniji kontinent za razliku od Azije i Afrike, ali definitivno moramo mnogo toga da uradimo što se tiče edukacije i prevencije, jer represija sama po sebi ne daje rezultat”, rekao je Lakićević.
Novi sistem stiže u januaru
U Srbiji postoji 16 najkritičnijih “crnih tačaka”, a cilj saobraćajne policije je da ih potpuno pokrije.
“Jedino što je delotvorno je ta prosečna vektorska brzina i ovi uređaji koje ugrađujemo će detektovati, osim prekršaja brzine, korišćenje telefona, sigurnosnog pojasa, parkiranje i sve ostalo što dovodi do najtežih saobraćajnih nezgoda. Inače, čovek je glavni uzročnik saobraćajnih nezgoda u više od 95 odsto, a nakon toga vozilo i okruženje”, rekao je Lakićević.
On je podsetio da je sistem merenja prosečne brzine na auto-putevima, unapređen 2023. godine, smanjio smrtnost za čak 45 odsto.
“Imali smo više od 10.000 zadržanih vozača koji su upravljali vozilom sa više od 1,2 promila alkohola u krvi i apelujem na sve učesnike u saobraćaju, s obzirom da slede slave i proslave, da ne upravljaju vozilom, nego da koriste alternativne prevoze”, izjavio je on. Alkohol je, prema podacima, uzrok svake sedme saobraćajne nesreće sa stradalima.
Dodaje da polovina poginulih vozača nije bila vezana, dok dve trećine putnika takođe nisu nosile sigurnosni pojas.
Svake godine pogine između 100 i 130 pešaka, od čega trećina na pešačkim prelazima.
“Apelujemo na sve vozače da u zonama pešačkih prelaza smanje brzinu i prilagode uslovima. Pešaci treba da budu pre svega vidljivi. U prethodnih dvadesetak dana poginulo je 15 pešaka, od toga 12 u noćnim uslovima. Apelujem na pešake da nose reflektujuće materijale”, naveo je Lakićević.
On je ukazao da se u poslednjih deset godina godišnje u nesrećama izgubi više od 10 dece, zbog čega je ključno da roditelji decu prevoze na propisan i bezbedan način.
BONUS VIDEO:
(Blic/Mondo)