Penzionerka Marija (80) u penziji je već tri decenije. Prestala je da radi sa 51 godinu zbog viška radne snage, ali je do svoje 70. godine radila privatno po kućama, kuvajući i peglajući, što joj je značajno dopunjavalo penziju.
Marija je rođena u Zagorju, a u Zagreb je došla sa 17 godina. Pre udaje živela je sa bratom kao podstanar kod jedne penzionerke. Završila je šest razreda osnovne škole, a potom i osmi razred u večernjoj školi. Nakon školovanja, prvo je radila u tekstilnoj industriji pet godina, a zatim je prešla u prehrambenu industriju, u kojoj je, kako sama kaže, bilo znatno bolje.
"Trenutno mi je sasvim dobro. Dobila sam i deo porodične penzije od muža, što mi dosta znači. Nikada čoveku nije dovoljno, kako se kaže, ali ceo život moraš živeti skromno. Radila sam u prehrambenoj industriji, bila sam kvalifikovana, radila u tri smene. Plata je bila dobra u odnosu na prosek. Pre toga sam radila u tekstilu, i bilo je jako teško. Tada sam radila privatno i čistila po kućama. Tekstil je najgori sektor, najniže plate, i sećam se kako sam svaki dinar brojala. Ali sada sam zadovoljna", istakla je Marija.
Nikada nije bilo lako penzionerima
U tekstilnoj industriji radila je po rotaciji, jednu smenu ujutru, jednu popodne i jednu noću.
"Ide to kada se čovek rasporedi", rekla je, dodajući da je važno unapred planirati. Gde god da je radila, imala je dobre kolege i svi su bili zadovoljni njenim radom.
"Nikada nije bilo lako penzionerima" , rekla je. Kada je bila podstanar, delila je jednu sobu sa bratom i gazdaricom. Brat je spavao na jednom krevetu, a Marija i gazdarica na bračnom krevetu. Gospođa je imala malu penziju i nije mogla da živi sama, pa je primila stanare. Nekada su čak i jeli zajedno, a gazdarica je bila iste generacije kao njena majka.
"Ostala mi je u lepom sećanju, često se pomolim za nju", prisetila se Marija.
Marija ima dva sina, od kojih jedan živi u Hrvatskoj, a drugi u inostranstvu, i ponosna je što oboje imaju fakultetske diplome. Iako je bila odličan učenik, smatra da je danas nepismena jer ne zna da koristi internet.
"Učitelj je mojoj majci govorio da sam vrlo dobar đak i da bi me trebalo slati dalje u školu, ali trebalo je preći 10 kilometara do škole i 10 nazad. Bila sam iz sela blizu Slovenije, gde su zajedno išla slovenska i hrvatska deca. Moje detinjstvo je bilo siromašno, ali veselo. Sad je sve zapušteno. Čovek treba biti optimista. Penzionerima bih poručila, znam da imate malu penziju, ali oduvek je bilo teško", zaključila je Marija.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)