Danas se slave dva praznika koja se na prvi pogled razlikuju, ali oba imaju svoje mesto u srcima ljudi , Dan zaljubljenih i Sveti Trifun. Jedan je posvećen ljubavi i romantici, a drugi vinogradarima i zaštiti useva. U tekstu ćemo objasniti ko šta slavi, odakle potiču ovi običaji i kako se danas obeležavaju.
Sveti Valentin (Dan zaljubljenih)
Dan zaljubljenih, poznat i kao Dan Svetog Valentina ili Valentinovo, obeležava se 14. februara po gregirijanskom kalendaru. Iako je u većini zemalja radni dan, milioni ljudi ga proslavljaju kao praznik ljubavi. Poreklo ovog datuma vezuje se za hrišćansku tradiciju i poštovanje Svetog Valentina, dok je danas uglavnom prihvaćen kao sekularni praznik posvećen romantičnoj ljubavi.
Ovaj datum obeležava i istočno hrišćanstvo, ali šest meseci kasnije – 12. avgusta. U pravoslavnom kalendaru, 14. februara po gregorijanskom (odnosno 1. februara po julijanskom kalendaru) slavi se Sveti Trifun, zaštitnik vinove loze, vinogradara i vina. Taj praznik u narodu je poznat kao Trivundan.
Proslava Valentinova u početku je bila posvećena nekolicini ranohrišćanskih svetaca koji su nosili ime Valentin. Najpoznatija legenda govori o svešteniku koji je pogubljen jer je, uprkos zabrani rimskog cara Klaudija II, venčavao vojnike. Car je verovao da su oženjeni muškarci lošiji vojnici, pa je brak bio zabranjen. Prema predanju, Valentin je pre pogubljenja slepoj ćerki tamničara poslao pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti, potpisano rečima: „Od tvog Valentina”.
Veza između Svetog Valentina i romantične ljubavi posebno je ojačala u 14. veku, u krugovima bliskim engleskom pesniku Džefriju Čoseru. U to vreme među plemstvom je bila popularna ideja uzvišene, dvorske ljubavi. Već u 15. veku zaljubljeni su počeli da razmenjuju cveće, slatkiše i ljubavne poruke, a tradicija se vremenom proširila širom Evrope i sveta.
Danas su simboli Dana zaljubljenih crvena srca, ruže, golubovi i figure Kupida, rimskog boga ljubavi. Od 19. veka ručno pisane poruke postepeno su zamenile masovno proizvedene čestitke, a praznik je postao i značajan deo savremene kulture i trgovine. Bez obzira na versko poreklo, Valentinovo je danas pre svega prilika da se iskažu emocije i pažnja prema voljenima.
Sveti Trifun
Sveti Trifun jedan je od hrišćanskih velikomučenika koji je postradao za veru. Srpska pravoslavna crkva obeležava njegov praznik 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru, i poznat je kao "Dan vina i vinara".
Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji u siromašnoj, ali veoma pobožnoj porodici. Još kao dete čuvao je guske i pokazivao veliku pobožnost.
Bog ga je obdario darom čuda i isceljenja. Tokom života iscelio je mnoge bolesnike, istjerao demone i pomagao svima koji su mu se obratili. Posebno je bio poznat po isceljenju ćerke cara Gordijana, koja je bila teško bolesna i duševno poremećena. Kada su mnogi lekari bezuspešno pokušavali da je izleče, car je doznao da jedino Trifun može pomoći. Trifun je izlečio Gordijanu, a car ga je bogato nagradio. Sav poklonjeni novac Trifun je podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Mnogi su, zahvaljujući njegovom isceljenju, prihvatili hrišćansku veru.
Kada je car Trajan Decije počeo progon hrišćana, Trifun nije želeo da se odrekne vere, zbog čega mu je 250. godine odrubljena glava. Sahranjen je u rodnoj Kampsadi. Sveti Trifun se poštuje među vinogradarima, mehaničarima i raznim esnafima.
Mošti Svetog Trifuna prenete su iz Kampsade u Carigrad, a zatim je njegova glava doneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna. Na oltarskoj pregradi ugravirana je godina 809, što označava vreme prenosa iz Carigrada. Sveti Trifun je poštovan u Boki Kotorskoj, Dubrovniku, Šumadiji, Popovom polju, Bariju i drugim gradovima juga Italije. Petro I Petrović Njegoš dobio je česticu njegovih mošti od kotorskog biskupa Marka Antuna Gregorine 1803. godine i poklonio je crkvi u Moskvi posvećenoj ovom svecu.
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd, orezuju bar jedan čokot i zalivaju ga vinom, verujući da će grožđe dobro roditi. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rod šljive će biti dobar; ako je vedro, godina može biti sušna. Praznik simbolizuje i buđenje prirode i proleće, a u selima Šumadije smatra se zaštitničkim danom koji štiti sela od grada i poplave.
Sveti Trifun se smatra čuvarom bilja i vinograda, i moli mu se za zaštitu useva od insekata, skakavaca i drugih štetočina, čime je postao simbol zaštite i plodnosti.
BONUS VIDEO: