Patološki kockar Dejan sada ima 43 godine i na svoj porok je, procenjuje, potrošio najmanje milion konvertibilnih maraka (pola miliona evra). U tu sumu su ušli i dugovi zelenaša, krediti roditelja da se izvuče iz problema.
Račune za alkohol i kokain nikada nije podvlačio jer su bili deo "iste igre".
Već 26 meseci je u "Zemlji živih" - Zajednici koja se jedina pod okriljem Srpske pravoslavne crkve bavi problemima bolesti zavisnosti.
Dejan sada pomaže drugima koji su na početku lečenja.
Rodom iz BiH, Istočno Sarajevo, pred njim je još nekoliko meseci u Zajednici, a napolje ga čekaju dve kćerkice koje su u dobi kada je on krenuo u "svet iskušenja".
"Problem sa kockom imam više od 20 godina, problem intenzivnog uzimanja alkohola više od deset i intenzivno sam uzimao kokain zadnjih pet godina pre ulaska u Zajednicu. Sve počinje u ratnoj Bosni i Hercegovini", počinje svoju ispovest Dejan.
Patološki kockar od 2004, u taj svet je uplovio mnogo ranije, sa 12 godina, u poslednjoj godini rata u Bosni.
Prvobitna zamisao je bila da na lak način "udvostruči" svoj džeparac igrajući poker aparate.
"Lako smo mogli da uđemo, a i ja sam izgledao malo starije od svojih vršnjaka. Lako sam manipulisao za novac koji su mi davali roditelji", priča.
Priznaje da je njegova porodica spadala u imućnije, pa je i džeparac bio "buckastiji", daleko veći nego kod drugih vršnjaka.
Razlog za kocku - dodatna zarada, vrlo brzo se promenila u potrebu za adrenalinom.
Na ruletu za dan izgubio 15.000 evra
"Polako sam ulazio u taj svet gde me je to "radilo". Nije više bio ni problem novca, već sam adrenalin koji kocka podiže. Na kraju se sve pakleno završilo."
Pod tim podrazumeva i pozajmljivanje velikih suma novca.
"Sa dvadeset i nekom godinom sam bio u, za tada astronomskim dugovima, više od 70.000 maraka. Samo u jednom danu sam izgubio 30.000 maraka (oko 15.000 evra) na ruletu."
Ne hvali se ovim ciframa, samo konstatuje šta je bilo.
Konstatuje i koliko ga je sve to koštalo - u novcu.
"Što može da se sabere vezano za kredite mojih pokojnih roditelja, za moje kredite, za vraćanje novaca zelenašima to je sigurno ne manje od milion konvertibilnih maraka (oko 500.000 evra)".
"Resetovanje na nulu"
Na alkohol i kokain je prešao kako je kocka počela da ga sve manje "radi".
"Sve vreme sam konzumirao alkohol, ali vikendima. Ozbiljne probleme počinjem da imam pred ulazak u Zajednicu kada me je posao odvojio od porodice. Gledanje utakmica, igranje tiketa su pratili obitavanje u kafanama i kafićima. Sve je to raslo u ozbiljne količine alkohola gde bih se nekad tek ujutro vraćao kući ili odlazio na posao."
Kao jedan od osnovnih prioriteta zbog čega se odlučio na lečenje su njegove kćerke. Izlečenje nije moguće, ističe, ukoliko se zavisnik ne oslobodi svog "super ega" i "resetuje na nulu".
"Da bi mogli uopšte da pomislimo da budemo dobri bilo kome, a pogotovo našim najbližima, moramo da budemo bitni prvo sebi. Taj naš put od ega do super ega je bio popločan različitim porocima i trebamo da se dovedemo u pozitivu, da se potpuno ogolimo i dođemo do stanja nule kada počinjemo da se "kitimo" pravim ljudskim i moralnim vrednosti koje nalaže samo hrišćanstvo i pravoslavlje", objašnjava.
Kaže da su njegove kćerke dovoljno velike da shvataju u kom se problemu našao.
"I one su zaključile da im ne trebam napola zdrav, nego totalno stabilan, da i napolju pokažem rezultate da je sve ovo bila moja prošlost i da sve može ići na bolje, a da ću ja opet imati priliku da im bude pravi otac", uveren je Dejan.
Narkotici sve dostupniji osnovcima
Centar za psiho-socijalnu rehabilitaciju i resocijalizaciju obolelih od bolesti zavisnosti "Zemlja živih" jedina je takva institucija u okviru Srpske pravoslavne crkve. Osnovao je 2005. patrijarh srpski Porfirije dok je bio iguman manastira Kovilj.
Statistika pokazuje da njihov program daje najbolje rezultate u vraćanju mladih na "normalnost".
Zajednica "Zemlja živih":
Glavni koordinator Centra Andreja Jovanović kaže da je na osnovu iskustva rada u Zajednici utisak da su narkotici "drastično dostupniji" mladima u osnovnim školama u odnosu na pre 15 ili 20 godina.
"Mišljenja smo da je ranije to bilo mnogo manje dostupno. Nekako je ta globalizacija dovela dotle da i u najmanjim mestima, u najmanjim osnovnim školama deca imaju mogućnost i priliku da ako žele da nešto probaju to mogu vrlo jednostavno i lako da nabave", kaže Jovanović.
Slična situacija je, nastavlja, i kada je reč o igrama na sreću, odnosno kocki.
Izazovi internet sadržaja
Onlajn klađenje je klasične kladionice zamenilo mobilnim uređajima, a poznate ličnosti koje reklamiraju "igru" sve su dodatno zakomplikovale.
"Otežavajuća okolnost je, a to je trend poslednjih desetak godina, da kladionice i igre na sreću reklamiraju poznate ličnosti koje su, pogotovo u toj mladoj populaciji, počev od sportista i glumaca, prepoznati kao autoriteti. Imam utisak da se kroz TV sadržaje još više plasira da je kocka nešto što je poželjno i sastavni deo života. I tu postoji jedan negativan trend", naglašava.
Utisak je, dodaje, na osnovu iskustava sa zavisnicima koji im dolaze, da se prag konzumacije alkohola i droga polako snižava, a da tome doprinose i medijski sadržaji koji promovišu zabranjeno.
"Ono što jeste problem su medijski i internet sadržaji koji na određene načine promovišu i drogu i sve ostalo kao nešto što je sastavni deo života. Deca, shodno svom uzrastu, nemaju kapaciteta da na pravi način rezonuju i da donose prave odluke", ističe Jovanović.
Potreba da se bude deo "zajednice"
Ukazuje da je potreba da budu deo zajednice jedan je od ključnih "okidača" zbog čega deca probaju ono što ne bi smeli. Ulazeći u taj "drugi svet" deca postaju deo "zajednice" u kojoj se brzo posle marihuane proba i nešto drugo.
"Obično se krene sa marihuanom u društvu, sa drugom ili drugaricom. Naravno, deca nemaju predstavu da je to nešto loše. Da imaju, verovatno bi bili značajno obazriviji. I naravno, uvek je ta potreba da se bude prihvaćen", navodi ovaj stručnjak.
Podseća da je zdrava porodica temelje zdravog razvitka deteta, ali da u svetu u kome dominiraju materijalne vrednosti i svakodnevni stres zbog posla, oni često prestaju da budu oslonac koji je potreban.
"Deca prosto imaju potrebu da ostvaruju zajednicu na drugi način i na drugim mestima, tako da i sa te strane postoji "okidač" da se bude prihvaćen u nekom društvu, u onom što nam se čini poželjnim, zanimljivim. Naravno, kada se krene sa jednim onda se tu bira društvo i onda se tu proba i nešto drugo. Tako to u principu ide", objašnjava Jovanović.
U "Zemlji živih" trenutno su na rehabilitaciji i dve devojčice od 17 godina.
Jovanović kaže da se one uklapaju u nove trendove kada mladi probaju nešto zabranjeno. I dok su do šestog razreda osnovne škole deca mahom zavisna o društvene mreže i video igre, dotle je u kasnijim razredima primetna zavisnost od društvenih mreža i interneta. Tada to već postaje pravilo, a ne izuzetak.
"Ranije smo preventivno delovali na uzrast sedmog i osmog razreda. Sada imam utisak da bi trebalo i od šestog", kaže Jovanović.
Smatra da osim porodice i društva, preventivni programi treba da imaju značajnu ulogu, pre svega u upoznavanju mladih sa opasnostima korišćenja različitih supstanci ili mogućnosti ulaska u problem zavisnosti. Upozorava da programi koji se trenutno primenjuju ne dopiru dovoljno do dece.
"Takve tribine im se ne učine zanimljive zbog čega nisu ni skoncentrisani. Neophodno je formirati sadržaj koji im zaokuplja pažnju i mora biti prilagođen ovom vremenu i ne samo njihovom uzrastu, nego i socijalnoj inteligenciji i svemu onome što ih njihovo odrastanje određuje", zaključuje Jovanović.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)