U vremenu kada su državne penzije sve neizvesnije, a troškovi života rastu, građani se sve češće pitaju da li je pametnije ulagati u životno osiguranje ili u dobrovoljni penzijski fond.
Iako se oba proizvoda često posmatraju kao vid štednje za starost, njihova svrha, struktura i efekti značajno se razlikuju. Životno osiguranje i dobrovoljni penzijski fond (DPF) na prvi pogled imaju zajednički cilj, a to je finansijska sigurnost u kasnijem periodu života.
Ipak, razlike su suštinske, što je za ''Kamaticu'' objasnila glavna urednica časopisa ''Svet osiguranja'' Vesna Lapčić:
"I životno osiguranje i DPF mogu se koristiti za štednju za kasniji period života. S tim što životno osiguranje, čak i ono ''štedno'', ima deo koji se odnosi i na pokrivanje rizika. Mešovito životno osiguranje, koje je najzastupljenije na srpskom tržištu, najčešće pokriva rizik smrti, lomove, a može uključivati i bolničko lečenje usled nezgode. Uz ovu polisu može se ugovoriti i dopunsko osiguranje za pokriće teških bolesti."
Paleta proizvoda je široka, postoje polise namenjene deci i njihovom školovanju, ali i tzv. riziko polise koje nisu namenjene štednji, već isključivo zaštiti porodice u slučaju smrti osiguranika. Takve polise su česte uz stambene kredite, jer pružaju sigurnost porodici u najtežim životnim okolnostima.
Sa druge strane, dobrovoljni penzijski fondovi, pre svega, usmereni su na uvećanje prihoda u starosti.
"DPF uglavnom se uplaćuje sa idejom da se uvećaju prihodi u starosti, s obzirom na to da su penzije u Srbiji među najnižima u regionu, a malo je verovatno da će se situacija dramatično promeniti u budućnosti. Poslodavci za uplate u DPF imaju poreske olakšice, pa ga neretko koriste i kao benefit za zaposlene", navodi naša sagovornica.
Finansijski analitičar i urednik portala ''Kamatica'' Dušan Uzelac dodatno pojašnjava ulogu fondova:
"Penzioni fondovi su neka vrsta dodatka na državnu penziju. Pored obavezne državne računice koju imate sa svakom platom, imate mogućnost da samostalno odvajate deo novca na račun koji vodi penzioni fond i koji bi trebalo da obezbedi prinos i tu ''gomilu'' uveća."
Kada je racionalnije izabrati jedan, a kada drugi proizvod?
Prema rečima Vesne Lapčić, dilema možda nije ni pravilno postavljena.
"Reč je o potpuno različitim proizvodima. Lično verujem da primarni motiv za kupovinu osiguranja života treba da bude pokrivanje rizika, pa tek onda štednja. Nije pitanje izabrati jedno ili drugo, već razumeti šta koji proizvod nudi i šta je vama u datom trenutku prioritet", ističe ona.
Kod mešovitog životnog osiguranja ključno je poštovati ugovorne obaveze. Ukoliko bi osiguranik zatražio prevremenu isplatu u prvoj polovini trajanja ugovora, verovatno bi dobio manje novca nego što je uplatio. Sa druge strane, DPF je fleksibilniji, uplate mogu biti u različitim iznosima i intervalima, ali se pravo na povlačenje sredstava stiče sa 58 godina, osim u slučaju trajne nesposobnosti za rad.
Kada je reč o prinosima, oni nisu fiksni ni kod jednog proizvoda.
"Osiguranik unapred zna garantovanu osiguranu sumu, a svake godine mu se pripisuje i dobit osiguravajuće kuće, koja zavisi od njenog poslovanja. Kod DPF-a su prosečni godišnji prinosi od osnivanja iznosili oko sedam odsto, ali su i oni promenjivi. Kada govorimo o dugoročnim ulaganjima, moramo uzeti u obzir i inflaciju i realnu vrednost novca za 20 godina", ističe Lapčićeva.
Uzelac naglašava da je stabilnost sistema dodatno osigurana regulativom.
"Garancija kod dobrovoljnih penzionih fondova je regulativa države koja ih obavezuje da investiraju u stabilne opcije. Državne obveznice su najzastupljenije, jer za njih garantuje država, a sve popularnije su i nekretnine", objašnjava on.
Koliko su uložena sredstva sigurna?
Pitanje sigurnosti sredstava često brine građane. Iako za osiguravajuća društva ne postoji sistem osiguranja depozita kao kod banaka, zakon ih obavezuje na formiranje tehničkih rezervi iz kojih se prioritetno namiruju potraživanja po osnovu životnog osiguranja.
Sektor je danas pod strogim nadzorom Narodne banke Srbije, a ulaganja su pretežno usmerena ka sigurnim instrumentima poput državnih obveznica.
Važna stavka je i nasleđivanje. Sredstva se u oba slučaja mogu ostaviti imenovanim korisnicima, a ukoliko oni nisu određeni, ulaze u ostavinsku masu.
Na pitanje da li je kasno početi desetak godina pred penziju, Vesna Lapčić odgovara da nikada nije kasno, ali da tada ne treba očekivati veliku akumulaciju uz prosečna izdvajanja. Zato se preporučuje da se sa uplatama krene što ranije, idealno po zaposlenju ili zasnivanju porodice.
Jedna od najčešćih grešaka, kako kaže, nisu pogrešni izbori, već pogrešna očekivanja.
"Ljudi često ne razumeju dovoljno proizvod koji kupuju. Važno je znati šta se tačno dobija, kolika dobit se može očekivati i ugovoriti premiju koju možete redovno da plaćate bez opterećenja. Niko ne treba da očekuje da će sa 600 evra godišnje postati bogat", zaključuje Vesna.
Na kraju, odluka između životnog osiguranja i privatne penzije ne svodi se samo na računicu, već i na lične prioritete, odnosno da li vam je važnija zaštita porodice danas ili dodatni prihod sutra. Idealno, kažu stručnjaci, jeste kombinacija oba instrumenta, u skladu sa mogućnostima.
Kako zaključuje Dušan Uzelac, srž finansijske stabilnosti je jednostavna:
"U suštini, postoje samo dve mogućnosti - ili zarađujete više, ili trošite manje. Treće opcije nema. Najveći izazov je stvoriti okruženje u kojem mi kontrolišemo novac, a ne on nas.
BONUS VIDEO:
(Kamatica/MONDO)