U Srbiji raste zabrinutost zbog sve učestalijih incidenata na auto-putevima i brzoj saobraćajnici, gde vozači ulaze u suprotnu traku ili se odlučuju na opasne manevre koji ugrožavaju život svih učesnika u saobraćaju. Posledice ovakvih postupaka su često tragične i teško predvidive.
Nedavni slučajevi dodatno upozoravaju na ozbiljnost problema. Na Obilaznici oko Beograda, slavna teniserka Tatjana Ječmenica (47) poginula je kada je, u pokušaju da ispravi promašeno skretanje, krenula unazad na auto-putu i došlo je do sudara sa kamionom, dok se njen suprug bori za život.
Slična situacija dogodila se u tunelu Brančić na auto-putu "Miloš Veliki", kada su vozači, umesto da čekaju u koloni posle saobraćajne nezgode, okrenuli vozila u suprotnom smeru, stavljajući sebe i druge u ozbiljnu opasnost.
Pogibija Tatjane Ječmenice, kao i slični opasni incidenti na auto-putevima, ponovo otvaraju pitanje poštovanja osnovnih saobraćajnih pravila i odgovornosti svih učesnika u saobraćaju.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić, kaže za MONDO da se najveći broj nezgoda dešava upravo zbog neodgovornog i nelogičnog ponašanja, i da svaka radnja koja može da iznenadi druge vozače - poput iznenadne vožnje u rikverc na mestu gde se to ne očekuje - nosi ogroman rizik.
"Vožnja u suprotnom smeru i vožnja 90 kilometara na sat iznad ograničenja spadaju u najteže prekršaje. Kazna je sledeća:18 kaznenih poena, najmanje 8 meseci zabrane upravljanja vozilom i kazna od 100.000 do 120.000 dinara. Da ne govorim da je vožnja u rikverc na auto-putu zabranjena", rekao je profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić za Mondo i nastavio:
"Suština je u tome da naši ljudi nisu svesni opasnosti koju nosi bilo koje protivpravno ponašanje. Najveći uzrok saobraćajnih nesreća nisu ni alkohol ni brzina, već iznenadno stvorena opasna situacija. Drugi vozači to ne očekuju. Ko može da očekuje da će se neko kretati u rikverc na auto-putu?", naglasio je profesor u penziji.
Profesor Milan Vujanić upozorava da je vožnja u suprotnom smeru na auto-putu jedan od najtežih saobraćajnih prekršaja, zbog čega se vozaču odmah oduzima dozvola i pokreće sudski postupak. Ističe da su najopasnije situacije one koje drugi učesnici u saobraćaju ne mogu da predvide, poput kretanja vozila unazad na mestu gde se to ne očekuje, jer tada nastaju najteže nesreće.
"Po našim propisima vožnja u suprotnom smeru kolovozom koji ima razdelno ostrvo, auto-putevi, moto-putevi, koji imaju srednje fizičko razdvajanje traka, kažnjava se tako da se vozaču odmah oduzima dozvola i upućuje se na sudski postupak. Neshvatljivo da neko ide u suprtonom smeru. To se dešava zato što ljudi nisu svesni u kakvu opasnost dovode sebe i druge i druge. Jedno je kada vozilo stoji, a drugo kada se kreće. Najpopasnije nesreće nastaju tom vožnjom unazad", rekao je profesor Vujanić i dodao:
"Prošle godine u Helsinkiju niko nije poginuo u saobraćajnim nesrećama, a znamo koliki je to grad. Kod nas godišnje strada veliki broj ljudi. Tamo vode računa, dok kod nas građani misle da nije ništa strašno ako malo prekorače brzinu. Uvek nam se čini da nije ništa strašno ako malo prekoračimo, naši ljudi nisu svesni da mala greška može dovesti do ozbiljnih i teških posledica po druge ljude. Uvek se vodim onim 'Vidi i budi viđen'. U Japanu saobraćajne nezgode prikazuju na ekranima, sa svim posledicama, jer smatraju da što više krvi na ekranu - to manje na ulici", istakao je profesor.
Na pitanje da li će pomoći novi Zakon o saobraćaju, Vujanić kaže:
"Hoće, ali neće doneti epohalne promene. Koncept je zasnovan na kažnjavanju, a ne na vaspitanju. Dok ne budu uključena ministarstva prosvete, pravde i saobraćaja, kao i MUP, imaćemo zakon koji neće dati puni efekat. Tek kada se svi uključe u njegovo kreiranje, možemo očekivati suštinske rezultate."
BONUS VIDEO: